Članci poređani po datumu: jul 2017

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ne sedi na dve stolice, kako neki tvrde, već da ima svoju, srpsku, stolicu i neće ničiju tuđu. Sami biramo svoj put u budućnost, istakao je Vučić i dodao: Imamo svoju vojsku, koja jača i koja će biti sve snažnija. Prekinite sa svih strana da vodite politiku Srbije. Nećemo u NATO, hvala!

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom stava bivšeg predsednika Borisa Tadića da Kosovu treba dati stolicu u UN, da je dobro što učestvuje u dijalogu, "makar mu to nije bila ideja kad je bio na vlasti".

Vučić je, odgovarajući novinarima, rekao da je dobro što se čuju različiti glasovi, od Tadićeve ideje do Vojislava Šešelja i Lazareve kletve, pa do tri, četiri predloga koja su stigla iz vlade.

- Dobro je da su se ljudi ''otvorili'' i da govore šta misle - rekao je predsednik.

Dodaje da ćemo tako moći da vidimo "šta je realno, šta moguće, a šta ne smemo da izgubimo ni po koju cenu".

Moj poziv na dijalog ne znači priznanje Kosova, rekao je Vučić, i poručio "svetskim silama" da ne vode srpsku politiku.

Vučič: Besmisleni napisi Kurira o BIA!

Predsednik Srbije Aleksandar Vucić izjavio je danas da su konstatacije i izjave o radu BIA koje su se mogle pročitati u listu Kurir potpuno besmislene.

Vučić je na pitanja novinara u Kragujevcu kako vidi te napise Kurira izvratio kontrapitanjem: "A, koga je to BIA likvidirala?"

- Dajte mi i jedno ime i prezime - dodao je Vučić.

Opasku novinara "da tako piše Kurir", Vučić je prokomentarisao:

- Je l' tako piše? E, tako kako piše, i kako svi vi ovde znate odgovor na to pitanje - e tako i piše.

 

On je to rekao povodom pitanja novinara kako vidi izjavu ruske istoričarke Elene Guskove da otvaranje dijaloga vodi priznanju Kosova.

- Srpsku politiku vodi srpsko rukovodstvo u skladu sa srpskim državnim i nacionalnim interesima - naglasio je Vučić.

Prema njegovim rečima, Srbija je danas više nego ikada izložena različitim pritiscima, sa različitih strana.

- Niko nije zadovoljan pozicijom Srbije, jer je ona nezavisna država i brine o svojim interesima u uslovima sve većeg sukoba velikih sila, kada proteruju 750 i više lica iz diplomatskih predstavništva, pa je razumljiva zaoštrena retorika - ocenio je Vučić.

 

Tanjug
 

On je dodao da svi očekuju da se Srbija opredeljuje.

- Srbija ne sedi na dve stolice, kako neki tvrde. Srbija ima svoju, srpsku, stolicu i neće ničiju tuđu. Sami biramo svoj put u budućnost - podvukao je Vučić.

Veoma oštro odbacio je tvrdnje da je poziv na dijalog put ka priznanju Kosova:

- Ovo je samo poziv na dijalog, rešenja nisu gotova. Prekinite da izmišljate na svim stranama. Neću da izlazim sa rešenjima, dok ne čujem stavove kompletnog društva - podvukao je Vučić.

Kazao je i da Srbija ne želi da bude nijednog vojnog saveza:

- Imamo svoju vojsku, koja jača i koja će biti sve snažnija. Prekinite sa svih strana da vodite politiku Srbije. Nećemo u NATO, hvala. Nećemo u ODKB, hvala - zaključio je Vučić.

 

 

Tanjug

Objavljeno u Politika

 

Bivši hrvatski premijer i šef obaveštajnih službi Josip Manolić u svojim memoarima “Politika i domovina” piše i o Željku Ražnatoviću Arkanu.

 

foto: beta

 

"Ostaje mi sada spomenuti dva najvažnija događaja oko Arkana, za koje mislim da ne bi smeli da ostanu državna tajna, ma kako to neki još danas žarko žele”, navodi Manolić.

 

Kako navodi, Željko Ražnatović Arkan “još je tokom istrage i boravka u Remetincu i pre režiranog suđenja postao dobavljač oružja za potrebe Republike Hrvatske”.

 

foto: Printscreen/Youtube

 

“Početkom 1991. godine, tačnije, u aprilu te godine, Republika Hrvatska kupila je njegovim posredovanjem od njegove kompanije iz vojnog skladišta u Batajnici mnogo oružja, pretežno kalašnjikove AK 47 i protivtenkovsko naoružanje. Bila je reč o dvanaest šlepera oružja”, ističe Manolić.

Prema njegovim rečima, danas “valja otkriti neke detalje kako bi se priča o Arkanu svela u pravi kontekst”.

 

“Ko je odobrio trgovinu oružjem sa Željkom Ražnatovićem Arkanom? Zašto ja, kao ondašnji predsednik Vlade, nisam imao informaciju o tim nabavkama? Da li je trgovina s njim bila pokriće za neke druge usluge, kako je to oružje plaćeno, zašto je celu operaciju vodio ‘obaveštajni krug’ i na strani kupaca i na strani prodavača? Možda odgovor znaju neki pojedinci iz Osijeka koji su onih dana bili gospodari života i smrti u Osijeku, a pretpostavljam da detalje znaju i neki danas živi Vukovarci, sklonjeni na ostrvu Krku, kao i oni koji su pratili šlepere do istovara”, navodi bivši hrvatski premijer.

 

foto: Printscreen/Youtube

 

On ističe da nije ispitivao “šta o tome znaju Glavaš, Perković i Šeks”, ali veruje da im detalji “nisu nepoznati”.

 

“Nekoliko dana pre plaćanja oružja Ražnatoviću Arkanu, naši pojedinci, u zgradi Županijskog suda u Osijeku, pripremiće dve aktovke pune zlata i srebra. Naime, oružje je navodno plaćeno zlatom i srebrom. Pitanja koja se i danas nameću glase - čije je bilo to zlato i srebro, ima li ono neku vezu s ubijenim osječkim švercerima zlatom, ko je, zapravo, osoba koja je zlato donela na Županijski sud u Osijeku i na kraju, kome je preuzimatelj aktovki zapravo predao pošiljku zlata? Je li reč o oružju koje se kasnije obilno preprodavalo po Slavoniji, je li deo otišao u Vukovar?”, piše Manolić.

“Činjenica je da je dvanaest šlepera oružja stiglo i da je predano, a da je Arkan tih dana boravio u Remetincu. Postoji i informacija da je Arkan tim oružjem zapravo kupio svoju slobodu. Verujem da će ovi redovi izazvati neke pripadnike Službe za zaštitu ustavnog poretka, koji su pratili i preuzeli oružje, da se ipak javno ispitaju o pošiljci”, dodaje on.

 

Manolić navodi da o celom slučaju postoji i zabeleška u Državnom tužilaštvu.

 

foto: Profimedia

 

“Iako su neki protagonisti ove priče mrtvi, pa i moj prijatelj Lazo Pajić, koji je o svemu ovome znao mnogo više, nema nikakva razloga da se ta i s njom povezane istrage ne nastave, pogotovo zato što neke indicije govore kako su određena osječka ubojstva, pa i ono Josipa Reihla-Kira, imala poveznice sa Zagrebom”, piše svojevremeno najbliži saradnik hrvatskoj predsednika Tuđmana.

 

Međutim, kako navodi, to nije sve o Arkanu.

 

“Hrvatska će se i 1992. godine koristiti uslugama Željka Ražnatovića. I ta će se operacija zbivati mimo mojih očiju, u najvećoj tajnosti. Štoviše, mislim da sam svesno bio isključen pri njenoj organizaciji zbog činjenice da smo predsednik Tuđman i ja tad već bili ‘zategnuli konopac’. Izborom ljudi koji će biti uključeni u tu operaciju, a neki su i danas živi, Tuđman, posle i njegovi naslednici, zatvorili su krug odanih i moćnih”, ističe Manolić.

 

foto: Printscreen/Youtube

 

Kako navodi, on i Tuđman brojnim obaveštajnim operacijama razmišljali su različito, ponekad i dijametralno suprotno.

 

“Operacija nabavke videozapisa o likvidaciji hrvatskih branitelja s Ovčare tema je o kojoj se i danas čovek mora zapitati: ‘Predsedniče, čemu to?’. U februaru 1992. godine predsednik Tuđman isplatiće dva miliona nemačkih maraka za nabavku videozapisa koji je posedovao Željko Ražnatović, barem tako stoji u dokumentima, koje hrvatska država i danas ima. Gotov novac biće odnesen Arkanu, a videokaseta, zamotana u aluminijsku foliju, biće predana predsedniku Tuđmanu u njegovoj porodičnoj kući u Nazorovoj ulici”, piše Manolić.

 

foto: Printscreen YouTube

 

“Dokumenti koji govore o spomenutom videozapisu takođe postoje; nadam se da nisu u međuvremenu uništeni, kao što postoje dokumenti koji pokazuju da Arkanovo hapšenje i suđenje u Zagrebu nije smatrano preprekom nastavku saradnje s tim čovekom. Arkan će ostati u kontinuiranom kontaktu sa Zlatkom Bagarićem, sve do Bagarićevog ubistva, ali i s Ferdinandom Jukićem, radnikom Službe za zaštitu ustavnog poretka, te s još nekim pojedincima, velikim hrvatskim biznismenima čija imena zasad ne bih spominjao”, dodaje on.

 

Manolićeve tvrdnje da je Republika Hrvatska kupila dvanaest šlepera oružja od Željka Ražnatovića, te da je Tuđman lično naredio da se Ražnatoviću isplati dva miliona maraka za videozapis ubistva na Ovčari, kako navodi “Telegram”, jesu dve tvrdnje koje “prilično dramatično menjaju hrvatsku (i srpsku) sliku o Arkanu, a deo su opsežnog poglavlja o poznatom slučaju Arkanovog hapšenja u Hrvatskoj početkom 1991. godine”.

 

foto: Printscreen/Youtube

 

Oni potom navode da su hrvatske obaveštajne službe dobile informaciju da Arkan priprema atentat na predsednika Tuđmana, kao i da je uhapšen u blizini Dvora.

 

 

Telegram/Kurir

Objavljeno u Informer

 

Dronovi su postali redovna pojava širom sveta. Njihov razvoj toliko napreduje da postoje namenske vrste dronova, od onih koji prenose poštanske pakete, do onih koji služe za raznovrsna snimanja.

 

Printscreen You Tube
 

"SKEYE Pico Drone", međutim, predstavlja pravu novost u tom segmentu, bidući da je reč o najmanjem dronu na svetu. Vrlo je praktičan i može da stane u svačiji džep. 

Jednostavan je za upotrebu i može da uzleti i sa dlana, a sve zahvaljujući motoričiću ugrađenom u njega koji ima tri nivoa jačine.

 

ZNAK ZVERI! ŠVEĐANI SE MASOVNO ČIPUJU! Elektronske implante koriste za plaćanje železnice i popuste! ZNAK ZVERI!


Još zanimljivije je to da ovaj dron može da stane u svoj daljinski upravljač, zajedno sa brojnim rezervnim delovima koji dolaze uz njega.

 

 

Objavljeno u Tehnologija

 

Fudbaler Barselone Brazilac Nejmar otputovao je u Katar na finalizaciju transfera u Pariz Sen Žermen za neverovatnih 222 miliona evra, prenose katalonski listovi Sport i Mundo Deportivo.

 

Posle turneje u SAD Nejmar se nije vratio sa ekipom u Barselonu, već je produžio za Katar gde će sa vlasnicima PSŽ-a da obavi poslednju rundu pregovora i već u utorak bude na lekarskim pregledima u Parizu, a promocija je zakazana za sredu.

Ovaj 25-godišnji brazilski napadač postaće ubedljivo najskuplje plaćeni fudbaler u istoriji, više nego duplo srušiće rekord Pola Pogbe (Juventus - Mančester Junajted za 105 miliona), a dobiće platu od čak 30 miliona evra po sezoni do 2022. godine.

 

Nejmar odlazi iz Barselone jer ne želi više da bude u senci prve zvezde Lionela Mesija, a koliko mu se žuri da ode najbolje govori nervoza na treninzima i tuča sa saigračem Nelsonom Semedom posle koje je samovoljno napustio trening u Majamiju.

Pari Sen Žermen će posle dovođenja Nejmara osloniti na prodaju Anhela Di Marije, Julijana Drakslera, Adrijena Rabioa, pa čak i Marka Veratija kako bi izbegao kaznu UEFA zbog kršenja finansijskog fer-pleja.

 

Tanjug

Objavljeno u Sport

 

Najbolji fudbaler sveta Kristijano Ronaldo rekao je na ročištu da nikada nije pokušao da utaji porez, saopštila je njegova firma za odnose s javnošću.

Ronado se pojavio na sudu u Madridu gde je na ročišti davao iskaz o navodnim optužbama za utaju poreza.

- Nikada ništa nisam skrivao, niti sam ikada imao nameru da utajim porez - rekao je Ronaldo na sudu.

Saslušanje je trajalo oko 90 minuta, a Ronaldo je sud napustio ne dajući izjavu novinarima, da bi se potom njegov PR tim obratio velikom broju okupljenih medija.

Špansko tužilaštvo optužilo je Ronalda da je utajio 14,7 miliona evra u periodu od 2011. do 2014. godine, pošto je navodno prihode od prodaje prava na svoje fotografije uplaćivao na račune firmi izvan Španije.

 

 

Beta

Objavljeno u Sport

 

Američke sankcije protiv ruskih i evropskih kompanija koje sarađuju sa Moskvom su "nezakonite" i "krše međunarodno pravo", izjavila je ministarka ekonomije Nemačke. Uprkos zahtevima Evropske unije, Vašington je odbio da sledi "zajedničku politiku" u sankcijama, pa sada Evropska komisija razmatra pitanje "protivmera" protiv SAD, istakla je ona.

 

 

Nemačka ministarka ekonomije Brigit Cipris kritikovala je američke sankcije protiv Rusije kao "nezakonite" i zapretila Vašingtonu protivmerama, prenosi list "Cajt". Američki nacrt zakona takođe predviđa sankcije protiv nemačkih i evropskih kompanija. 

- Smatramo da ovo jednostavno krši međunarodno pravo - izjavila je Ciprisova. - Amerikanci ne mogu da kažnjavaju nemačke kompanije zbog činjenice da one posluju u nekoj drugoj zemlji.

Prema njenim rečima, niko ne želi "trgovinski rat" i zbog toga su Amerikance pozvali da ne odustaju od zajedničke politike sankcija. "Nažalost, oni to nisu uradili. Zbog toga Evropska komisija trenutno razmatra odgovarajuće mere. Evropa je spremna da preduzme kratkoročne kontramere", naglasila je Ciprisova.

"Cajt" navodi da su prošle nedelje Predstavnički dom i Senat odobrili sankcije. Prema mišljenju kritičara, Kongres ima ekonomske interese. Nemačke firme bile su uznemirene, jer su američke sankcije usmerene, između ostalog, i protiv kompanija koje su uključene u izgradnju ruskih gasovoda. Konkretno, Sjedinjene Američke Države nameravaju da spreče izgradnju gasovoda "Severni tok 2", u kojem učestvuju nemačke, holandske, francuske i britanske firme. Takođe bi mogle da utiču i na druge projekte čiji izbor će zavisiti od predsednika Trampa.

Američke sankcije protiv ruskih i evropskih kompanija koje sarađuju sa Moskvom su "nezakonite" i "krše međunarodno pravo", izjavila je ministarka ekonomije Nemačke. Uprkos zahtevima Evropske unije, Vašington je odbio da sledi "zajedničku politiku" u sankcijama, pa sada Evropska komisija razmatra pitanje "protivmera" protiv SAD, istakla je ona.

U vezi sa zabrinutošću Nemačke i drugih zemalja EU, američki državni sekretar Reks Tilerson je saopštio o pregovorima sa evropskim partnerima. Prema njegovim rečima, on u tom pogledu teži "bliskoj saradnji sa našim prijateljima i saveznicima" i želi da odluka o sankcijama bude "ispravno shvaćena".

Sa svoje strane, Moskva je saopštila da će kao odgovor na sankcije broj američkih diplomata u Rusiji biti smanjen za 755. Prema rečima Vladimira Putina, to bi bilo "osetljivo" za SAD. Istovremeno, ruski predsednik isključio je naredne sankcije, zaključuje "Cajt".

 

 

Tanjug

 

 

Objavljeno u Vesti iz sveta

 

Grad Malija na grčkom ostrvu otkazao aranžmane za oko 10.000 britanskih turista. Čak 95 odsto hotela odbija da ih ugosti jer pijani imaju seks na javnim mestima, svuda povraćaju i spavaju u đubretu.

 

 

Grad Malija na grčkom ostrvu Krit zabranio je Britancima da tamo letuju zbog nedoličnog ponašanja. Zabrana je usledila nakon što je čak 95 odsto hotela i pansiona u tom grčkom gradu odbilo da ugosti britanske turiste zbog bluda i razvrata, pa su otkazani aranžmani za oko 10.000 njih. Grad zabave
Za haos krive i turističke agencije jer reklamiraju grad na Kritu kao mesto gde je sve dozvoljeno
Eftimios Mutrakis

 

Stanovnici Malije, koja je poslednjih godina postala omiljena destinacija za mlade Britance, ne mogu više da podnesu nevaspitanje turista.

                                                                                

Haos i na Majorki

facebook.com
 
Još jedna od omiljenih letnjih destinacija za provod mladih Britanaca je grad Magaluf, najveće turističko mesto na španskom ostrvu Majorka. Britanci već godinama divljaju u tom letovalištu, a 2014. London je bio prinuđen da pošalje dva policajca u Magaluf kako bi pomogli lokalnim vlastima da se izbore s pijanim turistima. Ove godine su vlasti Magalufa uvele astronomske kazne za one koji se nedolično ponašaju kako bi sprečili britansku mladež da pravi

 

   

- Oni toliko piju da ih nalazimo onesvešćene po ulicama, plažama, čak i po kontejnerima među kesama za đubre. Ne znaju da se ponašaju u sobama, koje najčešće unište povraćajući i lomeći inventar. Neretko ih zatičemo i kako imaju seks na javnom mestu - naveo je jedan od vlasnika hotela u Maliji.

Njegov kolega dodaje da mu čitave porodice otkazuju ili skraćuju boravak u hotelu zbog pijanih Britanaca.

- Nemam ništa protiv britanskog naroda, ali se oni ponašaju kriminalno. Baš pre nekoliko dana cela grupa nemačkih turista skratila je boravak jer nije mogla da spava zbog pijanih Britanaca i nije se osećala bezbedno - naveo je grčki hotelijer.

Zamenik gradonačelnika Malije Eftimios Mutrakis kaže da su za haos krive i turističke agencije jer reklamiraju grad na Kritu kao mesto gde je sve dozvoljeno.

- Izdali smo zabranu za aranžmane onih agencija koje su Maliju na svoju ruku prozvale gradom zabave. Reklamiraju seks, drogu, alkohol i sve što ide uz to, a Malija je zapravo nešto sasvim drugo. To je miran gradić i najposećenija turistička destinacija na Kritu, prvenstveno namenjena za odmor. To donosi milione evra ovom našem ostrvu - naveo je Mutrakis.

                                                                                                                        

 

Prema njegovim rečima, hotelijeri u Maliji ubeđeni su da svoje sobe mogu da popune porodicama iz Nemačke, Austrije i Holandije samo ako ne prime nijednog Britanca. Zbog toga su, kako Mutrakis ističe, gradske vlasti rešile da im pomognu i izdale zabranu za turističke aranžmane koji reklamiraju žurke na Maliji.

facebook.com
 
 
Informer
Objavljeno u Vesti iz sveta

 

Lepoj Breni su se do sada dešavali raznorazni pehovi na sceni. Međutim, ovako nešto još nismo videli...

 

Naime, Breni se tokom nastupa pocepala haljina, ali pevačica je poput prave zvezde održala koncert kao da se ništa nije desilo.

Pogledajte:

 

Ohrid

A post shared by Zivojinovic Fahreta (@lepabrenaa) on

 

Objavljeno u Estrada

 

Nemački vatrogasci evakuisali su oko stotinu putnika sa žičare iznad Rajne u Kelnu nakon što se dogodila nezgoda kada je jedna od gondola udarila o potporni stub, a za sada nema podataka o eventualnim povređenim osobama.

Zvaničnici službe za javni prevoz u Kelnu saopštili su da su pokretu bile 32 kabine u trenutku kada se juče dogodio incident, prenosi AP.

Kada je jedna kabina udarila u stub, i ostale su zaustavljene.

 

 

Nemački mediji prenose da je u vazduhu tada ostalo oko sto putnika.

Prema navodima očevidaca, vatrogasne ekipe koriste mobilni kran kako bi spustile prve putnike iz kabina u vazduhu, navodi američka agencija.

 

 

 

Objavljeno u Vesti iz sveta

 

Na skoro završenom savetovanju dobro obavešteni nemački zvaničnik postavio je pitanje koji problem u Evropi izaziva najviše problema. Odgovorio je bez oklevanja: Zapadni Balkan, gde vri nova kriza.

Prema njegovom najgorem scenariju, Rusija i Turska će ohrabrivati svoje eksponente na Balkanu, Srbiju i Albaniju, da im pomognu u prekrajanju granica u reionu.

Potresće se i NATO i EU 

Iako su sukobi na Balkanu trivijalni u poređenju s većim problemima na drugim mestima, ono što izbije na Balkanu neće ostati tamo, a NATO i EU bi mogli da budu potreseni do krvi u slučaju nove runde balkanskog krvoprolića. Ta kriza ima potencijal da redefiniše odnose između SAD i EU u sledećih nekoliko decenija

Strah od Srbije  

Srbija bi, uz rusku pomoć, mogla bi da anektira velike delove Bosne naseljene etničkim Srbima. Turska podrška mogla bi da pomogne Albaniji da preduzme sličan manevar, ne samo na pretežno albanskom Kosovu, već i u Makedoniji, gde bi većina pripadnika znatne albanske manjine volela da se ujedini sa matičnom zemljom.

Tok događaja je teško predvideti. Otkad pristalice stranaka koje se zalažu za Veliku Albaniju iskazuju pretenzije na neke teritorije koje se nalaze u Srbiji biće teško za dve zemlje da se dogovore oko nove mape. 

Ali ni to nije nemoguć ishod, iako će ta ideja pre dati inspiraciju zlikovcu iz filma o Džejmsu Bondu nego nekom ministru spoljnih poslova. A broj onih koji žele da budu zlikovci iz filmova o Džejmsu Bondu kao da ovih dana preplavljuje svetsku politiku.

 

Tanjug
 
 
GARANT NAŠE BEZBEDNOSTI Vojska Srbije glavna je prepreka za opasne planiove neprijatelja naše zemlje

Situacija na Balkanu se raspleće, a Zapad moraju da brine o više stvari, a ne samo o ruskom mešanju. Turska sve više postaje NINO (NATO samo po imenu) snaga, a uprkos velikim turskim sumnjama prema u odnosu na Rusiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan sve tešnje sarađuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Turska i Rusija su se zbližile zahvaljujući svom opozicionom stavu prema Nemačkoj i Evropskoj Uniji.

Nemačko upozorenje  

Rusi ne samo da mrze NATO; oni EU vide kao prepreku svojoj ulozi velike sile po pitanjima Evrope. I Turska se okrenula protiv EU i traži oslonac u sukobu protiv Nemačke i njenih saveznika u EU. 

Za Rusiju i Tursku mogućnost prouzrokovanja na Balkanu s relativno niskim rizikom i troškovima je suviše dobra da je propuste.

Mogućnost članstva u EU za države kao što su Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Bosna je učinila mnogo više nego bilo šta drugo da sačuva krhki mir na Zapadnom Balkanu. Svaka balkanska država bi radije bila članica EU nego saveznica Rusije ili Turske.

Ali nade u skoro učlanjenje u EU blede. Evropa je izgubila Britaniju i imala teških momenata u sređivanju odnosa sa članicama kao što su mađarska i Poljska. 

Dvadesetosmorka će uskoro biti dvadesetsedmorka. Članice EU nemaju veliku želju da prime pet novih buntovnih država, koje će otežati upravljanje Unijom i očekivati finansijsku pomoć i to tada kada će postbreksitski budžet EU već biti rastegnut.

I Srbi i Albanci nagoveštavaju da ako zapad ode oni će gledati u pravcu istoka, a to će značiti pomeranje ka nacionalističkoj agendi uz rusku i tursku pomoć.

Za EU nova runda balkanskog haosa će biti katastrofa: izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. Ali Eu ne smatra da može samostalno da upravlja Balkanom. SAD će morati da budu deo rešenja, kažu Nemci.

SAD će učestvovati 

Angažovanje u sukobima na dalekom Balkanu da bi se Nemačkoj olakšao život nije ono što Donald Tramp smatra idejom mudre spoljne politike. Čak se i atlantistički predsednik kakav je bio Bil Klinton borio se dve godine da drži SAD van ratova u bivšoj Jugoslaviji. 

Izbeglice i kriminal  

Za EU nova runda balkanskog haosa će biti katastrofa: izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. 
Ali EU ne smatra da može samostalno da upravlja Balkanom. SAD će morati da budu deo rešenja, kažu Nemci

Tramp je verovatno više skeptičan kad je u pitanju intervencija na Balkanu, a mogućnost nove runde ratova na Balkanu posmatra krajnje rezervisano, onako kako je Barak Obama posmatrao sukob u Siriji. To bi bila velika greška.

Iako su sukobi na Balkanu trivijalni u poređenju s većim problemima na drugim mestima, ono što izbije na Balkanu neće ostati tamo, a NATO i EU bi mogli da budu potreseni do krvi u slučaju nove runde balkanskog krvoprolića. Ta kriza ima potencijal da redefiniše odnose između SAD i EU u sledećih nekoliko decenija.

Evropljani tvrde da relativno mala kratkoročna američka ulaganja, "aktivna diplomatija i pojačanje američkih trupa na Kosovu" mogu dati dugoročne rezultate. Ali imamo predsednika koji smatra da taj argument nije ubedljiv. 

 

Beta
 
 
NE MISLE NAM DOBRO NATO po svaku cenu želi da odvoji Srbe od Rusa

Izgleda da je suština shvatanja spoljne politike gospodina Trampa da pusti saveznike da idu svojim putevima sledećih nekoliko decenija. Evropljani koji brinu za mir na Balkanu treba da misle o tome kako da ubede sumnjičavu Belu kuću da se angažuje.

Stari apeli na NATO solidarnost, odbranu slobode, strah od Rusije verovatno neće biti dovoljni. Gospodin Tramp razmišlja o odredbama ugovora, a Berlin treba da misli o tome kako da ga dovede za sto.

Volter Rasel Mid je saradnik Hadson instituta (Hudson Institute), profesor spoljnih poslova na Bard koledžu (Bard College) i saradnik časopisa Američki interes (The American Interest).

 

 

The Wall Street Journal/Informer

Objavljeno u Politika
Strana 1 od 14