Sjedinjene Američke Države očigledno imaju velike planove za Kosovo i Balkan generalno, smatra politički analitičar Petar Iskenderov.

On je za "Sputnjik" rekao da ovo podrazumeva jačanje političkog uticaja Vašingtona i vojni pritisak na ovoj teritoriji.

Ako je to tačno, ovo ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje, piše ovaj portal.

NATO je nedavno "poželeo dobrodošlicu" za svog 29. člana. malu balkansku zemlju Crnu Goru, u vreme kada su saveznici postali veoma aktivni na istoku i jugu Evrope.

- NATO, posebno SAD, žele da postave Kosovo u centar svojih vojnih i političkih planova zbog lokacije - rekao je analitičar.

Kosovo bi tako postalo jedan od čvorova raketnih štitova koje Vašington gradi u Evropi, a koje je Moskva opisala kao pretnju po bezbednost.

 

SRBIJA OVAKU UCENU NIKAD NIJE DOBILA: Samo neprijatelj Rusije može u Evropu!


Jedan od štitova aktiviran je nedavno u Rumuniji, a 2018. će takav postati aktivan i u Poljskoj.

- SAD nisu zainteresovane samo da uvećaju svoj vojni i politički uticaj na Balkanu. Vašington takođe želi da ovu teritoriju pretvori u odskočnu dasku kako bi jačao svoju vojnu infrastrukturu u regionu. Na primer, SAD bi mogle da premeste radare i raketne sisteme tamo - naveo je Iskenderov.

 

AP/fotomontaža
 

Kako prenosi "Sputnjik", pored mogućnosti da Vašington uveća svoju prisutnost, Kosovo se suočava i sa jačanjem radikalnih osećanja.

Više od 300 ljudi sa Kosova pridružilo se terorističkim grupama u Iraku i Siriji, što je najveći procenat u Evropi u odnosu na broj stanovnika.

Oko 120 boraca se vratilo na Kosovo.


- Kosovo je postalo baza za radikalne islamiste i druge grupe koji su iskoristili činjenicu da ovu teritoriju niko ne kontroliše -  rekao je analitičar.

Međutim, kako navodi "Sputnjik", ovaj trend uvećan je i sa porastom uticaja Vašingtona.

 

 

B92

 

Šest borbenih aviona, više desetina tenkova i oklopnjaka ne mogu odvratiti NATO od napada na Srbiju, ali su zato dva diviziona S-300 su u stanju da odbiju prvi talas vazdušnih napada i da pričine agresoru nenadoknadivu štetu, otkriva ruski ekspert Dimitrij Sedov.

Direktor ruske FSB za vojno-tehničku saradnju (FSBTS) Dmitrij Šugajev je saopštio da su srpski partneri izrazili zainteresovanost za isporuke sistema PRO S-300. Pitanje se nalazi u fazi razmatranja.

 

Da je Srbija 1999. imala dva diviziona S 300 NATO bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada

 

Ruski izvori saopštavaju o željama Beograda da kupi dva diviziona tih raketa i upravljački centar za njih.


Iako zvanični Beograd ništa ne govori o takvim pregovorima, Aleksandar Vučić je stavljao do znanja da bi posedovanje takvih kompleksa bilo za Srbiju "Rešenje za mnoge godine unapred". 


I priznao je da je to pitanje razmatrao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom za vreme posete Moskvi. 

 

 

Šta, međutim, znači 96 raketa u dva diviziona S 300 sa neprevaziđenim borbenim karakteristikama. 

Prilikom dejstva zagarantovan je pogodak svake druge rakete.

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu

 

U slučaju pokušaja vazdušnog napada na Srbiju, analognom onom iz 1999. godine, agresor bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada.

Takva perspektiva bi zaustavila čak i ministra odbrane SAD, čiji je nadima "Besni pas Metis".


Politička realnost poslednjih godina je takva: ko hoće da sprovodi suverenu politiku i da se ne potčinjava diktatu SAD ili NATO pakta, taj kupuje S-300. 


Na primer Iran, kao i neke druge države. A SAD i NATO se bolno odnose prema takvim kupovinama i optužuju te države za sve smrtne grehe i bezumnu agresivnost.

 

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu.

 

FSK

Ako jednu državu čine vlast, teritorija i stanovništvo, da li smo onda na putu da nas proguta jedna nova vizija ustrojstva koja nema do sada poznate odlike države, ali su joj na raspolaganju svi atributi država koje su njene članice?

Neumorna težnja NATO alijanse da se po svaku cenu dočepa svake države na svetu ne može a da ne izazove sumnju da ova vojna organizacija ima i neke više ciljeve. Ako sagledamo činjenice da je NATO rasprostranjen na 29 država čija se ukupna teritorija prostire na više od 10.000.000 kvadratnih metara samo u Evropi - što kopnene što vodene površine, ne računajući teritoriju Amerike i druge kontinente - očito je da daleko premašuje granice svake suverene države na svetu.

Ekonomija ove vojne organizacije ima stalni budžet od oko 1,29 milijardi evra (1,4 milijarde dolara), koji se koristi za finansiranje vojnih operacija i strateških komandnih centara NATO-a za obuku i istraživanje. Alijansa takođe ima civilni budžet od 234,4 miliona evra (252 miliona dolara), koji se uglavnom koristi za finansiranje štaba NATO-a u Belgiji (centrala) i njenih administracija. NATO pod svojom komandom ima više od 120.000 vojnika koji su raspoređeni u više od 74 države u svetu.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane SAD, koji je i najveći platiša NATO, u vojnim bazama ima najviše američkih vojnika. Ne treba da podsećamo da su sve članice NATO svoju vojsku i teritoriju stavile i pod komandu NATO.

Ako sve ovo uzmemo u obzir, nameće se pitanje da li NATO u stvari postaje neka vrsta „virtuelne“ naddržave.

Sa pravnog aspekta gledano, državom se smatra sistem ljudi i funkcija koji stvaraju pravila obaveznog ponašanja, a njihovu primenu obezbeđuju prinudnom snagom kojom raspolažu. Elementi države su: vlast, teritorija i stanovništvo. Tu treba dodati kulturu i identitet. Takođe državu čine i njen vazdušni, priobalni, podzemni i vodeni prostor, ako ga ima.

Profesor geopolitike Srđan Perišić sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, nabrajajući svih pet elementa koji jednu državu čini državom, kaže da NATO ima jednu od glavnih elementa državnosti — teritorije.

- Na tim teritorijama na kojima je NATO, naravno, postoji određena vlast, ali vlast koja nije koncentrisana direktno u NATO, nego je koncentrisana u elitističkim krugovima Zapada. Dakle, taj zapadni neoliberalni establišment u zapadnim zemljama -  raspoređen u raznim klubovima i polutajnim organizacijama jeste vlast NATO. Međutim, iako nema sve elemente države, on jeste i može se nazvati virtualnom državom jer ima jednu bitnu odliku države, a to je teritorija. I NATO se isključivo bori da tu teritoriju širi. Zašto? Zato što je teritorija u osnovi politike. Ne postoji politika u svetu koja nije na nekoj teritoriji - objašnjava sagovornik Sputnjika.

On ističe da je zadatak zapadnih teoretičara koji promovišu NATO da što više teritorije zauzmu, posebno na prostoru Evroazije gde se svetska politika i vodi.

- Pokrivanjem celokupne teritorije Evroazije može da se ostvariti davnašnji san idejnih osnivača NATO - Britanaca i Amerikanaca, a to je da ako Zapad želi da ostane ekonomski, kulturno i politički dominantan u svetu, mora da kontroliše taj prostor. I zato je suština priča u teritoriji, u toj virtualnoj državi koja nastoji da proguta sve narode i druge države - ističe naš sagovornik.

Perišić kaže da NATO ne zanima nikakvo širenje demokratije i podseća da su u svoj sastav primili samo zbog teritorije i države koje poput Crne Gore i Albanije, za koje kaže da je opštepoznato da su države koje imaju veze sa mafijama u Evropi.

Razlika između Hitlerove vizije države i vizije NATO je, navodi profesor, samo u tome što je prvi bio rasista, što ovima drugima ne može da se pripiše. Međutim, smatra, i jedna i druga ideologija u svojoj osnovi ima osvajanje teritorije. 

 

 sputniknews.com

 

Izgradnja operativnog centra SAD u ukrajinskoj bazi neprijateljski je korak i to neće ostati bez posledica ni za Amerikance ni za Ukrajince, poručuju ruski zvaničnici.

Zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Saveta federacije Rusije Franc Klincevič nazvao je izgradnju operativnog centra američke mornarice u ukrajinskoj pomorskoj bazi u Očakovu provokacijom. Prema njegovim rečima, ovi postupci su u suprotnosti sa ukrajinskim zakonom.

 

SAD su u svoje vreme ubeđivale Gorbačova da se NATO blok neće približiti ni centimetar prema našim granicama. Nažalost, desilo se sasvim suprotno

- Ovo je neprijateljski korak koji se ne može posmatrati drugačije. Ne znam kako ukrajinska vlada namerava dalje da radi sa svojim susedima, kada krši svoje sopstvene zakone. Devedesetih godina tamo je sve bilo napisano i rečeno da je na snazi nesvrstani sistem i neučestvovanje ni u kakvim stvarima. U ovom slučaju postoji proces pripreme pristupanja Ukrajine NATO-u. Sa strane Ukrajine, shvatam ovo kao provokaciju. Ovo neće ostati bez posledica ni za Amerikance ni za Ukrajince - istakao je on.

Zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Rusije Jurij Švitkin takođe je komentarisao za RT početak izgradnje operativnog centra. Prema njegovim rečima, nastanak ovakvog centra ne može da ne izazove zabrinutost.


- Izgradnja vojnih baza u Ukrajini alarmantna je u svakom slučaju. Ona podrazumeva izvesnu eskalaciju napetosti, dok još jednom potvrđuje da Amerikanci iskorišćavaju Ukrajinu kao odskočnu dasku za eventualnu agresiju na našu zemlju. To ne ide u korist mirnog suživota, nažalost, ne samo Ukrajine, SAD i Rusije, već i svih država u Evropi - rekao je on.

 

Public
 

Švitkin je napomenuo da se u svim svojim operacijama Amerikanci vode dvostrukim aršinima.

- SAD su u svoje vreme ubeđivale Gorbačova da se NATO blok neće približiti ni centimetar prema našim granicama. Nažalost, desilo se sasvim suprotno. Današnji događaji pokazuju da SAD i njihovi saveznici slede politiku dvostrukih standarda - istakao je ruski poslanik.

Američka mornarica započela je izgradnju operativnog centra u ukrajinskom gradu Očakovu. Mediji su preneli da je ceremonija postavljanja kamena-temeljca održana još 25. jula.

 

Vostok

 

Ideja o srpsko-albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je svestan da će najava unutrašnjeg dijaloga o Kosovu od samog početka izazvati podelu na one za i na one protiv. Ono što ga je, kako je sam izjavio, iznenadilo jeste nervoza koja je usledila posle izjave Ivice Dačića, ministra inostranih polova, da je jednino moguće rešenje - razgraničiti šta su srpski a šta albanski interesi

Sa Kosova su na ovo navrle više nego negativne reakcije, a sa Zapada opaske da je Dačićev predlog - probni balon Beograda. Zašto je baš ovaj predlog podigao najviše prašine?

Stefan Surlić, sa Fakulteta političkih nauka, kaže da postoji jedna vrsta straha koji dolazi sa svih strana, da će novo razgraničenje otvoriti „Pandorinu kutiju".

- U ovom trenutku Zapad misli da je kosovska priča završena i da Srbija ima manevarski prostor da ne prizna nezavisno Kosovo, ali da bi trebalo da prihvati činjenicu da je Kosovo na međunarodnom nivou predstavljeno. Ideja o srpsko-albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije - šta je to srpsko a šta je to albansko - jer jedino u tako direktnom dijalogu postoji potencijal da se govori i o razgraničenju na Kosovu - objašnjava Surlić.

On naglašava da u ovom trenutku ne postoji sagovornik na tu temu u Prištini zato što ona ne prihvata nikakvu opciju podele Kosova, a više govori o nekoj vrsti razmene teritorija - sever Kosova za Preševsku dolinu.

- Sve te teme, međutim, vode ka istom zaključku: previše strana sa različitim interesima. Pitanje je i da li neko trajno razgraničenje između Srba i Albanaca može biti rešeno mirnim putem i uz pristanak svih zainteresovanih strana, pre svega srpske i albanske, ali i međunarodne zajednice koja hoće da se neke stvari razreše u ovom regionu, a ispada da svaka inicijativa za rešavanje kosovskog problema budi nove političke probleme i razmimoilaženja koja mogu da dovedu do zategnutih i zahlađenih odnosa u regionu - zaključuje Surlić.

Zapad je, ne jednom, bio licemeran prema nama, a ne bi bilo iznenađenje ni kad bi se unutrašnji dijalog o Kosovu, koji Srbija pokušava da pokrene, našao na meti Zapada, ukoliko Zapad zaključi da nije po njihovim aršinima.

 

 

Sputniknews.com

Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, biće imenovan za novog ambasadora SAD u Makedoniji. On će i formalno da iz Skoplja koordinira rad američkih službi na zapadnom Balkanu koje imaju zadatak da spreče povezivanje luke Pirej koju su kupili Kinezi sa Budimpeštom, unište Republiku Srpsku i ekspresno pripreme Makedoniju za članstvo u NATO.

Beogradski Alo piše da odluka administracije u Vašingtonu da na službu u Skoplje pošalje čoveka koji je trenutno njihov glavni operativac za Balkan, nimalo ne iznenađuje upućene sagovornike.

On je odlučujuće uticao i na rasplet krize u Makedoniji i na neki način sredio da se tamo formira makedonsko-albanska koalicija na čelu sa Zaevim. Ceo njegov aranžman neće biti u interesu Srbije

List iz diplomatskih izvora saznaje da je Hojt Ji dobio tri ključna zadatka koja mora da sprovede dok je u Makedoniji.

Opasno po Srbiju

Hojt Ji će i formalno da iz Skoplja koordinira rad američkih službi na zapadnom Balkanu. Ima naređenje da u roku od godinu dana pripremi Makedoniju za ulazak u NATO. To će biti najbrže pristupanje neke zemlje ovom vojnom savezu, pogotovo zemlje koja ni vojno ni politički ni ekonomski ne ispunjava osnovne uslove za pristup ozbiljnoj Alijansi. 

Iza svega je naravno geostrateški interes američkog pozicioniranja u ovom delu Evrope. Ji ima zadatak da spreči povezivanje luke Pirej koju su kupili Kinezi sa Budimpeštom, i dalje zapadnom Evropom. Naime, kineski cilj je da brzom prugom od Soluna do Budimpešte transportuju svoju robu, Srbija je već ušla u projekat izgradnje svoje deonice, ali ključni deo je kroz Makedoniju koji će Amerikanci da opstruiraju. 



Treći i za nas najdramatičniji zadatak američkog diplomate je da učini sve kako bi u najskorije vreme i definitivno bila ukinuta Republika Srpska. Ovo će teško proći jer SAD nema mehanizme da sem silom promeni volju srpskog naroda u RS.

Takođe, iz Skoplja će koordinirati i aktivnosti na definitivnom odvajanju Kosova od Srbije - ističe izvor blizak diplomatskim kanalima jedne velike istočne zemlje.

pixabay.com

Karijerni diplomata Zoran Milivojević, kaže da je jasno kao dan da dolazak čoveka kao što je Ji na takvu poziciju neće ni malo biti u interesu Srbije, već će samo doprinositi jačanju koncepta NATO, i ne samo to nego će se još više potencirati na prznanju nezavisnosti Kosova i smanjenu uticaja Rusije na naše prostore.



- Ukoliko je tačna informacija da Ji dolazi za ambasadora u Makedoniju onda znači definitivno da je ključni cilj da Makedonija što pre uđe u NATO i da se time što pre cela ta linija NATO, posle ulaska Crne Gore i preko Kosova za koje isto postoji plan da uđe jednog trenutka, poveže i da se praktično preko Bugarske posle izađe na Crno more. Time bi se potpuno zatvorio krug NATO na prostoru Balkana. Tačnije, time bismo mi bili potpuno okruženi i u budućnosti bi bili realizovani glavni strateški politički ciljevi NATO vezani za Rusiju i vezani za strateške ciljeve Kine koji se tiču njenog nastupa na jugu Evrope - objašnjava Milivojević.

printscreen/twiter
 

Naš sagovornik podseća da je Ji službovao i u Zagrebu, ali i da je imao uticaj na skorašnja dešavanja u Makedoniji.



- U poslednje vreme bio je najaktivniji ovde u regionu oko ekspanzije NATO i američkih interesa. On je odlučujuće uticao i na rasplet krize u Makedoniji i na neki način sredio da se tamo formira makedonsko-albanska koalicija na čelu sa Zaevim. Šta sprema po pitanju RS, ja u ovom trenutku zaista ne znam, ali ponavljam ceo njegov aranžman neće biti u interesu Srbije - završava naš sagovornik.

Brajan Hojt Ji nas zna kao svoj džep

Karijera američkog diplomate Hojta Jia povezana je sa Balkanom gotovo dve i po decenije. Iz prvog reda je posmatrao neke od najvažnijih događaja na ovim prostorima - 1993. je pratio pripremu Dejtonskog sporazuma, 1999. je sedeo u kancelariji Havijera Solane, iz Podgorice je pratio kako se razdvajaju Srbija i Crna Gora, iz Soluna kako Grčka tone u finansijsku krizu, a iz Zagreba kako se Hrvatska priprema za ulazak u Evropsku uniju. 
U martu je u Prištini razgovarao sa Hašimom Tačijem, posle čega je predlog za formiranje kosovske vojske sklonjen s dnevnog reda. U maju je posetio Makedoniju, nakon čega se Nikola Gruevski povukao, a Đorđe Ivanov ponudio mandat Zoranu Zaevu. 
Istog meseca je u Albaniji razgovarao sa političkim liderima, posle čega su se svi složili da idu na izbore. Na istom putovanju se video i s Aleksandrom Vučićem i Sašom Jankovićem u Beogradu.

 

 

Alo.rs

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ne sedi na dve stolice, kako neki tvrde, već da ima svoju, srpsku, stolicu i neće ničiju tuđu. Sami biramo svoj put u budućnost, istakao je Vučić i dodao: Imamo svoju vojsku, koja jača i koja će biti sve snažnija. Prekinite sa svih strana da vodite politiku Srbije. Nećemo u NATO, hvala!

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom stava bivšeg predsednika Borisa Tadića da Kosovu treba dati stolicu u UN, da je dobro što učestvuje u dijalogu, "makar mu to nije bila ideja kad je bio na vlasti".

Vučić je, odgovarajući novinarima, rekao da je dobro što se čuju različiti glasovi, od Tadićeve ideje do Vojislava Šešelja i Lazareve kletve, pa do tri, četiri predloga koja su stigla iz vlade.

- Dobro je da su se ljudi ''otvorili'' i da govore šta misle - rekao je predsednik.

Dodaje da ćemo tako moći da vidimo "šta je realno, šta moguće, a šta ne smemo da izgubimo ni po koju cenu".

Moj poziv na dijalog ne znači priznanje Kosova, rekao je Vučić, i poručio "svetskim silama" da ne vode srpsku politiku.

Vučič: Besmisleni napisi Kurira o BIA!

Predsednik Srbije Aleksandar Vucić izjavio je danas da su konstatacije i izjave o radu BIA koje su se mogle pročitati u listu Kurir potpuno besmislene.

Vučić je na pitanja novinara u Kragujevcu kako vidi te napise Kurira izvratio kontrapitanjem: "A, koga je to BIA likvidirala?"

- Dajte mi i jedno ime i prezime - dodao je Vučić.

Opasku novinara "da tako piše Kurir", Vučić je prokomentarisao:

- Je l' tako piše? E, tako kako piše, i kako svi vi ovde znate odgovor na to pitanje - e tako i piše.

 

On je to rekao povodom pitanja novinara kako vidi izjavu ruske istoričarke Elene Guskove da otvaranje dijaloga vodi priznanju Kosova.

- Srpsku politiku vodi srpsko rukovodstvo u skladu sa srpskim državnim i nacionalnim interesima - naglasio je Vučić.

Prema njegovim rečima, Srbija je danas više nego ikada izložena različitim pritiscima, sa različitih strana.

- Niko nije zadovoljan pozicijom Srbije, jer je ona nezavisna država i brine o svojim interesima u uslovima sve većeg sukoba velikih sila, kada proteruju 750 i više lica iz diplomatskih predstavništva, pa je razumljiva zaoštrena retorika - ocenio je Vučić.

 

Tanjug
 

On je dodao da svi očekuju da se Srbija opredeljuje.

- Srbija ne sedi na dve stolice, kako neki tvrde. Srbija ima svoju, srpsku, stolicu i neće ničiju tuđu. Sami biramo svoj put u budućnost - podvukao je Vučić.

Veoma oštro odbacio je tvrdnje da je poziv na dijalog put ka priznanju Kosova:

- Ovo je samo poziv na dijalog, rešenja nisu gotova. Prekinite da izmišljate na svim stranama. Neću da izlazim sa rešenjima, dok ne čujem stavove kompletnog društva - podvukao je Vučić.

Kazao je i da Srbija ne želi da bude nijednog vojnog saveza:

- Imamo svoju vojsku, koja jača i koja će biti sve snažnija. Prekinite sa svih strana da vodite politiku Srbije. Nećemo u NATO, hvala. Nećemo u ODKB, hvala - zaključio je Vučić.

 

 

Tanjug

Pitanje ulaska Makedonije u sastav NATO-a moglo bi da bude rešeno u naredna tri do četiri meseca, izjavio je neimenovani evropski diplomatski činovnik, saznaju RIA Novosti

- Pregovori su se drastično ubrzali. Planiramo da ih završimo za tri do četiri meseca, dakle na jesen - rekao je on.

Prema njegovim rečima, pregovori su ubrzani na inicijativu SAD.


Mediji su ranije pisali da Severnoatlantska alijansa planira da do proleća 2018. godine u svoj sastav uvrsti i Makedoniju, a kako bi se to postiglo, zvanično Skoplje bi trebalo da promeni naziv države.


Problem sa nazivom države koči i evropske integracije Makedonije, budući da se Grčka protivi što ta bivša jugoslovenska republika nosi naziv kao severna grčka oblast.