Šef Centra za studije američkog mehanizma za spoljnu politiku Sergej Samuilov smatra da je USAID program navodne pomoći Srbiji na osnovu kojeg će njihovi eksponenti dobiti milione dolara za "nadgledanje aktivnosti državnih institucija" najveće mešanje u unutrašnje poslove jedne države, piše Rusija danas.

Podsetimo, SAD su objavile kako nameravaju da podignu nivo odgovornosti vlasti u Srbiji i borbu protiv korupcije u zemlji.

 

Svrha ove donacije je da izbaci neke političare i uticajne ljude iz državnih institucija pod optužbom da su korumpirani. Glavna meta će biti političari koji podržavaju orijentaciju Beograda prema Rusiji, a ne NATO, poručuje Sergej Samuilov 

 

Da bi se suočili sa ovim izazovima, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), koju nadgleda američka vlada, raspisala je tender u kome Vašington traži organizaciju koja će nadgledati aktivnosti državnih institucija.

Za to i navodnu pomoć našoj zemlji na putu ka EU izdvojeno je čak devet miliona dolara.


Rusija danas  podseća i da je američki ambasador u Srbiji naglasio da od 2001. godine SAD uložila 748 miliona dolara u Srbiju kako bi "ojačale demokratsko upravljanje".  

Stručnjaci i eksperti za međunarodne odnose i bezbednost, međutim, smatraju da će navodni USAID program za borbu protiv korupcije služiti isključivo za lobiranje interesa Vašingtona u Beogradu. 

Najvažniji cilj jeste, dodaju oni, da se iz "igre izbace političke partije" koji podržavaju politiku daljnjeg približavanja Rusiji.


Šef Centra za studije američkog mehanizma za spoljnu politiku Sergej Samuilov ističe a je USAID program "najveće mešanje u unutrašnje poslove države".

 

Tanjug
 
NA UDARU VAŠINGTONA Vladimir Putin i Aleksandar Vučić
 

- Svrha ove donacije je da izbaci neke političare i uticajne ljude iz državnih institucija pod optužbom da su korumpirani. Glavna meta će biti političari koji podržavaju orijentaciju Beograda prema Rusiji, a ne NATO. Srbi su protiv NATO, a u Beogradu su čak bile i demonstracije protiv prisustva trupa zapadne vojne alijanse na teritoriji Srbije - objašnjava Samuilov.

 

Navodni USAID program za borbu protiv korupcije služiće isključivo za lobiranje interesa Vašingtona u Beogradu 

 

Ekspert upozorava i da velike zapadne sile pokušavaju da utiču na Srbiju i odvoje je od dugogodišnjeg saveznika Rusije.


- Sve aktivnosti tokom 90-ih godina, kada je u Jugoslaviji bio građanski rat napravljene su da se razbije Jugoslavija i da se oslabi Srbija i odvoji od ruskog uticaja. Takođe, planirano je da se Beograd uvede u zapadne strukture, EU i NATO - kaže ruski ekspert. 

On smatra da je čak i Dejtonski sporazum dobrim delom usmeren protiv Srbije, jer se zapad plaši da bi se preko Srbije uticaj Rusije na Balkanu povećao - zaključio je Sergej Samuilov.

Rusija danas podseća da je 1999. godine Jugoslaviju bombardovao NATO-a pod rukovodstvom SADi da je kao rezultat agresije  od 24. marta do 10. juna 1999. godine uništena znatna vojna i civilna infrastruktura Jugoslavije.

List navodi i da je ubijeno najmanje 2,5 hiljada ljudi, kao i da je rezultat sa Kosova prognano više stotina hiljada Srba.

 

Informer
 

Finansiraju Soroša da pravi hao na Balkanu 

SAD su i ranije uz pomoć USAID uticale na politička dešavanja na Balkanu. 
U martu ove godine članovi Kongresa Kris Smit i Majk Li uputili su specijalno pismo američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu. U dokumentu se navodi da SAD preko agencije USAID šalju novac organizacijama Džordža Šoroša. Kongres je izrazio zabrinutost zbog činjenice da se stranačka pomoć SAD usmerava kako bi podržale levičarske partije u Makedoniji. 
Pored toga, u pismu se navodi da takve aktivnosti SAD nisu ograničene na jednu zemlju, već se prostiru na čitav region.
Podsećaju i da je Fondacija Soroš "Otvoreno društvo - Albanija", sponzorisala uz pomoć USAID, kontroverzni dokument o pravnoj reformi u Albaniji koji ima za cilj da premijer Edi Rama dobije punu kontrolu nad sudstvom zemlje.

 

 

Rusija danas

 

Surfer, fotografisan usred talasa u Južnoj Africi, očigledno nije ni pretpostavljao koliko je blizu opasnosti.

Fotograf Tim Drimen napravio je seriju fotografija na Džefrijevoj plaži, ali nije primetio krvoločnu životinju sve dok nije objavio fotografije. 

Siguran je da je u pitanju ajkula, čak je jedna primećena u tom području. 

 - Poznajem okean, proveo sam mnogo godina roneći, surfujući i pecajući i znam kako izgledaju ajkule nad i pod vodom. Mislim da je senka prilično velika, okrugla i lebdi tako da je nemoguće da je u pitanju ljudsko biće - ističe Drimen.

 

 

- Moje sumnje je još više podgrejala informacija da je dan kasnije primećena ajkula. Surfer nije video fotografije, ni ne zna šta je srećom izbegao -  dodao je on.

 

B92

Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, biće imenovan za novog ambasadora SAD u Makedoniji. On će i formalno da iz Skoplja koordinira rad američkih službi na zapadnom Balkanu koje imaju zadatak da spreče povezivanje luke Pirej koju su kupili Kinezi sa Budimpeštom, unište Republiku Srpsku i ekspresno pripreme Makedoniju za članstvo u NATO.

Beogradski Alo piše da odluka administracije u Vašingtonu da na službu u Skoplje pošalje čoveka koji je trenutno njihov glavni operativac za Balkan, nimalo ne iznenađuje upućene sagovornike.

On je odlučujuće uticao i na rasplet krize u Makedoniji i na neki način sredio da se tamo formira makedonsko-albanska koalicija na čelu sa Zaevim. Ceo njegov aranžman neće biti u interesu Srbije

List iz diplomatskih izvora saznaje da je Hojt Ji dobio tri ključna zadatka koja mora da sprovede dok je u Makedoniji.

Opasno po Srbiju

Hojt Ji će i formalno da iz Skoplja koordinira rad američkih službi na zapadnom Balkanu. Ima naređenje da u roku od godinu dana pripremi Makedoniju za ulazak u NATO. To će biti najbrže pristupanje neke zemlje ovom vojnom savezu, pogotovo zemlje koja ni vojno ni politički ni ekonomski ne ispunjava osnovne uslove za pristup ozbiljnoj Alijansi. 

Iza svega je naravno geostrateški interes američkog pozicioniranja u ovom delu Evrope. Ji ima zadatak da spreči povezivanje luke Pirej koju su kupili Kinezi sa Budimpeštom, i dalje zapadnom Evropom. Naime, kineski cilj je da brzom prugom od Soluna do Budimpešte transportuju svoju robu, Srbija je već ušla u projekat izgradnje svoje deonice, ali ključni deo je kroz Makedoniju koji će Amerikanci da opstruiraju. 



Treći i za nas najdramatičniji zadatak američkog diplomate je da učini sve kako bi u najskorije vreme i definitivno bila ukinuta Republika Srpska. Ovo će teško proći jer SAD nema mehanizme da sem silom promeni volju srpskog naroda u RS.

Takođe, iz Skoplja će koordinirati i aktivnosti na definitivnom odvajanju Kosova od Srbije - ističe izvor blizak diplomatskim kanalima jedne velike istočne zemlje.

pixabay.com

Karijerni diplomata Zoran Milivojević, kaže da je jasno kao dan da dolazak čoveka kao što je Ji na takvu poziciju neće ni malo biti u interesu Srbije, već će samo doprinositi jačanju koncepta NATO, i ne samo to nego će se još više potencirati na prznanju nezavisnosti Kosova i smanjenu uticaja Rusije na naše prostore.



- Ukoliko je tačna informacija da Ji dolazi za ambasadora u Makedoniju onda znači definitivno da je ključni cilj da Makedonija što pre uđe u NATO i da se time što pre cela ta linija NATO, posle ulaska Crne Gore i preko Kosova za koje isto postoji plan da uđe jednog trenutka, poveže i da se praktično preko Bugarske posle izađe na Crno more. Time bi se potpuno zatvorio krug NATO na prostoru Balkana. Tačnije, time bismo mi bili potpuno okruženi i u budućnosti bi bili realizovani glavni strateški politički ciljevi NATO vezani za Rusiju i vezani za strateške ciljeve Kine koji se tiču njenog nastupa na jugu Evrope - objašnjava Milivojević.

printscreen/twiter
 

Naš sagovornik podseća da je Ji službovao i u Zagrebu, ali i da je imao uticaj na skorašnja dešavanja u Makedoniji.



- U poslednje vreme bio je najaktivniji ovde u regionu oko ekspanzije NATO i američkih interesa. On je odlučujuće uticao i na rasplet krize u Makedoniji i na neki način sredio da se tamo formira makedonsko-albanska koalicija na čelu sa Zaevim. Šta sprema po pitanju RS, ja u ovom trenutku zaista ne znam, ali ponavljam ceo njegov aranžman neće biti u interesu Srbije - završava naš sagovornik.

Brajan Hojt Ji nas zna kao svoj džep

Karijera američkog diplomate Hojta Jia povezana je sa Balkanom gotovo dve i po decenije. Iz prvog reda je posmatrao neke od najvažnijih događaja na ovim prostorima - 1993. je pratio pripremu Dejtonskog sporazuma, 1999. je sedeo u kancelariji Havijera Solane, iz Podgorice je pratio kako se razdvajaju Srbija i Crna Gora, iz Soluna kako Grčka tone u finansijsku krizu, a iz Zagreba kako se Hrvatska priprema za ulazak u Evropsku uniju. 
U martu je u Prištini razgovarao sa Hašimom Tačijem, posle čega je predlog za formiranje kosovske vojske sklonjen s dnevnog reda. U maju je posetio Makedoniju, nakon čega se Nikola Gruevski povukao, a Đorđe Ivanov ponudio mandat Zoranu Zaevu. 
Istog meseca je u Albaniji razgovarao sa političkim liderima, posle čega su se svi složili da idu na izbore. Na istom putovanju se video i s Aleksandrom Vučićem i Sašom Jankovićem u Beogradu.

 

 

Alo.rs

 

Na skoro završenom savetovanju dobro obavešteni nemački zvaničnik postavio je pitanje koji problem u Evropi izaziva najviše problema. Odgovorio je bez oklevanja: Zapadni Balkan, gde vri nova kriza.

Prema njegovom najgorem scenariju, Rusija i Turska će ohrabrivati svoje eksponente na Balkanu, Srbiju i Albaniju, da im pomognu u prekrajanju granica u reionu.

Potresće se i NATO i EU 

Iako su sukobi na Balkanu trivijalni u poređenju s većim problemima na drugim mestima, ono što izbije na Balkanu neće ostati tamo, a NATO i EU bi mogli da budu potreseni do krvi u slučaju nove runde balkanskog krvoprolića. Ta kriza ima potencijal da redefiniše odnose između SAD i EU u sledećih nekoliko decenija

Strah od Srbije  

Srbija bi, uz rusku pomoć, mogla bi da anektira velike delove Bosne naseljene etničkim Srbima. Turska podrška mogla bi da pomogne Albaniji da preduzme sličan manevar, ne samo na pretežno albanskom Kosovu, već i u Makedoniji, gde bi većina pripadnika znatne albanske manjine volela da se ujedini sa matičnom zemljom.

Tok događaja je teško predvideti. Otkad pristalice stranaka koje se zalažu za Veliku Albaniju iskazuju pretenzije na neke teritorije koje se nalaze u Srbiji biće teško za dve zemlje da se dogovore oko nove mape. 

Ali ni to nije nemoguć ishod, iako će ta ideja pre dati inspiraciju zlikovcu iz filma o Džejmsu Bondu nego nekom ministru spoljnih poslova. A broj onih koji žele da budu zlikovci iz filmova o Džejmsu Bondu kao da ovih dana preplavljuje svetsku politiku.

 

Tanjug
 
 
GARANT NAŠE BEZBEDNOSTI Vojska Srbije glavna je prepreka za opasne planiove neprijatelja naše zemlje

Situacija na Balkanu se raspleće, a Zapad moraju da brine o više stvari, a ne samo o ruskom mešanju. Turska sve više postaje NINO (NATO samo po imenu) snaga, a uprkos velikim turskim sumnjama prema u odnosu na Rusiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan sve tešnje sarađuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Turska i Rusija su se zbližile zahvaljujući svom opozicionom stavu prema Nemačkoj i Evropskoj Uniji.

Nemačko upozorenje  

Rusi ne samo da mrze NATO; oni EU vide kao prepreku svojoj ulozi velike sile po pitanjima Evrope. I Turska se okrenula protiv EU i traži oslonac u sukobu protiv Nemačke i njenih saveznika u EU. 

Za Rusiju i Tursku mogućnost prouzrokovanja na Balkanu s relativno niskim rizikom i troškovima je suviše dobra da je propuste.

Mogućnost članstva u EU za države kao što su Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Bosna je učinila mnogo više nego bilo šta drugo da sačuva krhki mir na Zapadnom Balkanu. Svaka balkanska država bi radije bila članica EU nego saveznica Rusije ili Turske.

Ali nade u skoro učlanjenje u EU blede. Evropa je izgubila Britaniju i imala teških momenata u sređivanju odnosa sa članicama kao što su mađarska i Poljska. 

Dvadesetosmorka će uskoro biti dvadesetsedmorka. Članice EU nemaju veliku želju da prime pet novih buntovnih država, koje će otežati upravljanje Unijom i očekivati finansijsku pomoć i to tada kada će postbreksitski budžet EU već biti rastegnut.

I Srbi i Albanci nagoveštavaju da ako zapad ode oni će gledati u pravcu istoka, a to će značiti pomeranje ka nacionalističkoj agendi uz rusku i tursku pomoć.

Za EU nova runda balkanskog haosa će biti katastrofa: izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. Ali Eu ne smatra da može samostalno da upravlja Balkanom. SAD će morati da budu deo rešenja, kažu Nemci.

SAD će učestvovati 

Angažovanje u sukobima na dalekom Balkanu da bi se Nemačkoj olakšao život nije ono što Donald Tramp smatra idejom mudre spoljne politike. Čak se i atlantistički predsednik kakav je bio Bil Klinton borio se dve godine da drži SAD van ratova u bivšoj Jugoslaviji. 

Izbeglice i kriminal  

Za EU nova runda balkanskog haosa će biti katastrofa: izbeglice, kriminal, radikalizacija balkanskih muslimana, velike prilike za protivničke snage da steknu uticaj na troškove EU. 
Ali EU ne smatra da može samostalno da upravlja Balkanom. SAD će morati da budu deo rešenja, kažu Nemci

Tramp je verovatno više skeptičan kad je u pitanju intervencija na Balkanu, a mogućnost nove runde ratova na Balkanu posmatra krajnje rezervisano, onako kako je Barak Obama posmatrao sukob u Siriji. To bi bila velika greška.

Iako su sukobi na Balkanu trivijalni u poređenju s većim problemima na drugim mestima, ono što izbije na Balkanu neće ostati tamo, a NATO i EU bi mogli da budu potreseni do krvi u slučaju nove runde balkanskog krvoprolića. Ta kriza ima potencijal da redefiniše odnose između SAD i EU u sledećih nekoliko decenija.

Evropljani tvrde da relativno mala kratkoročna američka ulaganja, "aktivna diplomatija i pojačanje američkih trupa na Kosovu" mogu dati dugoročne rezultate. Ali imamo predsednika koji smatra da taj argument nije ubedljiv. 

 

Beta
 
 
NE MISLE NAM DOBRO NATO po svaku cenu želi da odvoji Srbe od Rusa

Izgleda da je suština shvatanja spoljne politike gospodina Trampa da pusti saveznike da idu svojim putevima sledećih nekoliko decenija. Evropljani koji brinu za mir na Balkanu treba da misle o tome kako da ubede sumnjičavu Belu kuću da se angažuje.

Stari apeli na NATO solidarnost, odbranu slobode, strah od Rusije verovatno neće biti dovoljni. Gospodin Tramp razmišlja o odredbama ugovora, a Berlin treba da misli o tome kako da ga dovede za sto.

Volter Rasel Mid je saradnik Hadson instituta (Hudson Institute), profesor spoljnih poslova na Bard koledžu (Bard College) i saradnik časopisa Američki interes (The American Interest).

 

 

The Wall Street Journal/Informer

U Švedskoj je počela moda mikročipovanja, a građani ove skandinavske zemlje se lako odvajaju od svog novca kako bi platili za "moderne" i "praktične" mikročipove ispod svoje kože

Istovremeno, mejnstrim mediji u SAD vode propagandnu kampanju pokušavajući da normalizuju ideju o mikročipovima za ljude, objavljujući izveštaje u kojima se tvrdi da će deca biti mikročipovana "pre ili kasnije" i da će Amerikanci to prihvatiti jer će to njihovu decu učiniti "bezbednijom."

Kampanja i u Americi

Ali, dok Amerikanci ostaju oprezni po pitanju ideje o mikročipovima za ljude, kampanja za normalizovanje mikročipova je bila toliko uspešna u Švedskoj da ljudi sa RFID mikročipovima trajno ugrađenim u njihova tela sada ovu tehnologiju smatraju "još jednim organom svog tela" i hvale se da ih mogu koristiti za "plaćanje karata za voz" i za "dobijanje popusta."

Državna švedska železnička kompanija SJ sada putnicima nudi opciju da koriste RFID čipove ugrađene u njihovu ruku umesto papirnih ili elektronskih karata, omogućavajući kontrolorima karata da skeniraju ruke putnika

Jedini problem je taj što ovi robovi mode ne znaju šta je tačno stavljeno u njihovo telo. Oni takođe ne mogu biti sigurni u to ko ima pristup njihovim ličnim podacima. Ako se istorija ponovi, ljudski mikročipovi će od tehnologije koja je prihvaćena zbog svoje "pogodnosti i sigurnosti" preko noći preći na obavezu za vas i vašu porodicu.


Državna švedska železnička kompanija SJ sada putnicima nudi opciju da koriste RFID čipove ugrađene u njihovu ruku umesto papirnih ili elektronskih karata, omogućavajući kontrolorima karata da skeniraju ruke putnika. 

Portparol SJ je rekao da on očekuje da hiljade ljudi "iskoriste" ovu "pogodnu metodu."

- Samo je pitanja dana kada će svi to imati - rekao je on.

Na pitanje zašto je SJ odlučila da putnicima ponudi opciju korišćenja mikročipova, on je rekao: "Jednostavno zato što možemo. I zato što su to zahtevali naši korporativni korisnici."

 

 

Objašnjavajući da je "malo brže skenirati mikročip nego putnu kartu" i da to "štedi malo vremena posadi voza," portparol je takođe priznao i rane probleme u vezi sa privatnošću u ovoj novoj šemi.

- Naravno, postoje pomešane reakcije. Neki ljudi su zabrinuti po pitanju privatnosti i to je nešto što uzimamo vrlo ozbiljno. Nadošli smo na korišćenje članskog broja koji nikome ne govori ništa - treća strana ne bi mogla ništa da uradi sa njim čak i ako bi došla do njega - kaže portparol SJ.


- Neki ljudi su zbunjeni i misle da mogu biti praćeni preko mikročipa - ali ako je to nešto što ih brine, trebalo bi više da brinu zbog njihove upotrebe mobilnog telefona i kreditnih kartica. Već vas mogu pratiti na mnogo različitih načina, ne samo preko mikročipa - dodaje on.

Čipovaće i decu

SJ nije jedina kompanija u Švedskoj koja koristi trend RFID mikročipova. 

I kompanija Epicenter ohrabruje svoje zaposlene da ugrade mikročip kako bi imali pristup svojoj kancelariji ili mestu rada, dok lanac švedskih teretana omogućava svojim klijentima da koriste mikročip kao ličnu kartu da im se omogući ulazak na sprat teretane.

I kompanija Epicenter ohrabruje svoje zaposlene da ugrade mikročip kako bi imali pristup svojoj kancelariji ili mestu rada, dok lanac švedskih teretana omogućava svojim klijentima da koriste mikročip kao ličnu kartu da im se omogući ulazak na sprat teretane

Mikročipovani Šveđani tvrde da bi dalja upotreba mogla da uključuje to da deca stave do znanja svojim roditeljima da su bezbedno stigli u školu, za prijavljivanje izbeglica u kampove ili žena u skloništa.
 
Mikročipovi mogu da dele informacije o ishrani, vežbanju i spavanju između vas i vašeg doktora, a sledeća generacija bi mogla čak i da upotrebi lek ako i kada vam je potreban.

Ben Liberton, mikrobiolog iz švedske organizacije za istraživanje, Instituta Karolinska, rekao je da su podaci kojima se može pristupiti sa ugrađenog čipa veoma drugačiji od podataka koji se nalaze na smart telefonu osobe.

- Mogli biste da dobijete podatke o svom zdravlju, mogli biste da dobijete podatke o mestu gde se nalazite, koliko često radite, koliko dugo radite, da li koristite pauze za toalet, i slične stvari - rekao je on.

Svi ti podaci bi se mogli prikupiti.

Dakle, onda se postavljaju pitanja: Šta se dešava posle toga? Za šta se oni koriste? Ko će ih koristiti? Ko će to videti?

Pogledajte i video zapis o čipovanju ljudi koji je izazvao brojne reakcije u svetu!!!