Sjedinjene Američke Države očigledno imaju velike planove za Kosovo i Balkan generalno, smatra politički analitičar Petar Iskenderov.

On je za "Sputnjik" rekao da ovo podrazumeva jačanje političkog uticaja Vašingtona i vojni pritisak na ovoj teritoriji.

Ako je to tačno, ovo ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje, piše ovaj portal.

NATO je nedavno "poželeo dobrodošlicu" za svog 29. člana. malu balkansku zemlju Crnu Goru, u vreme kada su saveznici postali veoma aktivni na istoku i jugu Evrope.

- NATO, posebno SAD, žele da postave Kosovo u centar svojih vojnih i političkih planova zbog lokacije - rekao je analitičar.

Kosovo bi tako postalo jedan od čvorova raketnih štitova koje Vašington gradi u Evropi, a koje je Moskva opisala kao pretnju po bezbednost.

 

SRBIJA OVAKU UCENU NIKAD NIJE DOBILA: Samo neprijatelj Rusije može u Evropu!


Jedan od štitova aktiviran je nedavno u Rumuniji, a 2018. će takav postati aktivan i u Poljskoj.

- SAD nisu zainteresovane samo da uvećaju svoj vojni i politički uticaj na Balkanu. Vašington takođe želi da ovu teritoriju pretvori u odskočnu dasku kako bi jačao svoju vojnu infrastrukturu u regionu. Na primer, SAD bi mogle da premeste radare i raketne sisteme tamo - naveo je Iskenderov.

 

AP/fotomontaža
 

Kako prenosi "Sputnjik", pored mogućnosti da Vašington uveća svoju prisutnost, Kosovo se suočava i sa jačanjem radikalnih osećanja.

Više od 300 ljudi sa Kosova pridružilo se terorističkim grupama u Iraku i Siriji, što je najveći procenat u Evropi u odnosu na broj stanovnika.

Oko 120 boraca se vratilo na Kosovo.


- Kosovo je postalo baza za radikalne islamiste i druge grupe koji su iskoristili činjenicu da ovu teritoriju niko ne kontroliše -  rekao je analitičar.

Međutim, kako navodi "Sputnjik", ovaj trend uvećan je i sa porastom uticaja Vašingtona.

 

 

B92

 

Moskva ne traži svađu sa SAD i uvek će biti prijateljski nastrojena prema američkom narodu, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

- Za tango je potrebno dvoje, a zasad, po mom mišljenju, naši američki partneri iznova igraju individualni brejkdens - izjavio je Lavrov.

- Kako je predsednik Putin više puta rekao, mi ne tražimo svađu sa ovom državom. Uvek smo bili prijateljski nastrojeni prema američkom narodu, pa smo i sada otvoreni za konstruktivnu saradnju tamo gde to odgovara ruskim interesima - rekao je Lavrov obraćajući se studentima Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose. 

Prema njegovim rečima, Moskva iskreno želi da "bilateralna politička atmosfera bude normalna". "Ali, kao što znate, za tango je potrebno dvoje, a zasad, po mom mišljenju, naši američki partneri uporno igraju individualni brejkdens", istakao je ruski ministar. "Mi ćemo nastaviti da promovišemo pozitivan program i pristup uzajamnog poštovanja", dodao je Lavrov. 

Najnovije korake SAD prema Rusiji pokrenuli su oni koji sprečavaju američkog predsednika Donalda Trampa da ispuni svoja predizborna obećanja, rekao je Lavrov. 

- Želim da kažem da cela ova priča sa razmenom sankcija nije počela od nas, već ga je započela administracija (bivšeg američkog predsednika Baraka) Obame. Započeta je upravo u cilju podrivanja rusko-američkih odnosa i ne dozvoljava Trampu konstruktivne predloge, kako bi što više otežali da ispuni svoje predizborne izjave o potrebi normalizacije odnosa sa Rusijom - naglasio je ruski ministar. 

 

Tanjug
 

- Mi ćemo oštro reagovati na apsolutno jednakoj osnovi na one stvari koje nam nanose štetu i koje su samo motivisane željom da se pokvare naši odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama - naglasio je Lavrov. 

Rusija je zabrinuta zbog napora NATO-a da promeni vojnopolitičku situaciju na evroatlantskom području, izjavio je ministar spoljnih poslova prilikom obraćanja studentima. 

- Posebno zabrinjavaju stalni napori NATO-a da promeni vojno-političku situaciju u evroatlantskom regionu, uključujući povećanje vojnog prisustva i infrastrukture u regionima koji se graniče sa Rusijom, uključujući, naravno, stvaranje evropskog segmenta američke globalne protivraketne odbrane - rekao je Lavrov. 

Moskva se nada da će zdrav razum omogućiti i da se obnove odnosi Rusije i Evropske unije, rekao je ministar Lavrov. 

- Nadamo se da će zdrav razum i politička mudrost omogućiti da obnovimo odnose sa Evropskom unijom i njenim članovima - istakao je ruski ministar. 

On je istovremeno dodao da obnavljanje odnosa treba da se odvija na osnovu "istinskog dobrosusedstva, predvidljivosti i otvorenosti".

 

 

Tanjug

 

SAD nikada u istoriji nisu uspele da prvim udarom unište neprijateljski sistem upravljanja raketama. Nisu to uspele ni 1991. niti 2003. tokom napada na Irak. Omanuli su i 2011 u Libiji, a Severna Koreja ima više raketa nego bilo koji neprijatelj SAD u prošlosti. I ne samo rakete, već i nuklearne bojeve glave.

Najizgledniji scenario razvoja događaja na Korejskom poluostrvu je pojačano obuzdavanje Pjongjanga, ali ukoliko se Vašington odluči na ratnu opciju to će imati nesagledive posledice.

 

Ako se SAD odluče za 'totalni rat', Pjongjang će primeniti ekstremne mere. Kako kažu Rusi: 'Kad već umiremo, bolje je da to radimo uz muziku'. To će biti muzika nuklearnih bojevih glava 

 

Demonstracija moći

Vladimir Hrustaljov, stručnjak za severnokorejsko naoružanje iz Vladivostoka, objašnjava da pojačano obuzdavanje Pjongjanga predviđa očuvanje mira na Korejskom poluostrvu. 

Prema njegovom mišljenju, taj scenario je najverovatniji i pored ratobornih izjava Vašingtona nakon što je Severna Koreja početkom nedelje lansirala balističku raketu koja je preletela Japan. 

Pritom će, kaže, SAD i dalje demonstrirati vojnu moć u regionu i povećati broj vojnih vežbi sa Južnom Korejom.

 

- Šta će biti dalje velika je nepoznanica. Ne zna se da li američko vojno rukovodstvo ima dovoljno podataka o odbrambenom potencijalu Severne Koreje - upozorava Hrustaljov u razgovoru za Sputnjik.

Kada je reč o severnokorejskom sistemu PVO, ruski ekspert napominje da je to velika tajna čak i za SAD, koje imaju veoma stručne obaveštajne službe. 


Pjongjang, podseća Hrustaljov, poseduje protivavionski raketni sistem "Munja 5", domaće proizvodnje i sa veoma dobrim karakteristikama, ali nije poznato da li je i koliko efikasan u realnim ratnim uslovima.

 

Beta
 

Ukoliko bi se SAD odlučile za vojni scenario, Hrustaljov ukazuje da bi njegov uspeh dosta zavisio od toga koliko bi bio efikasan prvi udar.

- SAD nikada u istoriji nisu uspele da prvim udarom unište neprijateljski sistem upravljanja raketama. Godine 1991. nakon napada SAD na Irak, iračke rakete 'skad' su ipak poletele. Godine 2003. posle drugog napada na Bagdad, iračke vlasti su uspele da iskoriste balističke rakete 'El Samud' i 2011, tokom operacije u Libiji, Gadafijeve snage su takođe imale na raspolaganju projektile. A Severna Koreja ima više raketa nego bilo koji neprijatelj SAD u prošlosti. I ne samo rakete, već i nuklearne bojeve glave - navodi on.

 

Pjongjang poseduje protivavionski raketni sistem "Munja 5", domaće proizvodnje i sa veoma dobrim karakteristikama, ali nije poznato da li je i koliko efikasan u realnim ratnim uslovima

 

Severnokorejski projektili, prema rečima Hrustaljova, mogu da pogode bilo koju lokaciju u Južnoj Koreji i Japanu, a tamo se nalaze desetine hiljada američkih vojnika i stotine hiljada civila, američkih građana.


- Pjongjang pored toga ima rakete 'Hvasong 12' i 'Hvasong 14'. Ti projektili imaju mnogo veći domet i sistem PRO ne štiti u potpunosti od njih - upozorava ruski vojni stručnjak.

On podseća da je raketni sistem „Patriot" pokazao stopostotnu efikasnost na poligonu, ali kada je počela operacija "Pustinjska oluja",  sistem "Patriot" je obarao duplo manje neprijateljskih raketa.

Muzika nuklearki

Hrustaljov dodaje da trenutno niko u svetu nema iskustva presretanja raketa srednjeg dometa u realnim vojnim uslovima, a takođe ističe da Severna Koreja ima jaku i veliku mrežu podzemnih skloništa i komunikacija.

- Da li je Amerika u stanju da uništi taj sistem? Odgovor na to pitanje može se dobiti isključivo napadom - konstatuje on.

 

fakti.org
 

Kao još jednu opciju razvoja događaja Hrustaljov navodi eventualnu odluku SAD da krenu u "precizne napade" na Severnu Koreju.

Severnokorejski projektili mogu da pogode bilo koju lokaciju u Južnoj Koreji i Japanu, a tamo se nalaze desetine hiljada američkih vojnika i stotine hiljada civila, američkih građana

- To neće potpuno uništiti vojne kapacitete te zemlje, ali će da naljuti Pjongjang, koji će sigurno odgovoriti. Ako se SAD odluče za 'totalni rat' protiv Severne Koreje, Pjongjang će primeniti ekstremne mere. Kako kažu Rusi: 'Kad već umiremo, bolje je da to radimo uz muziku'. To će biti muzika nuklearnih bojevih glava - upozorava ruski vojni stručnjak.

KIMU SE OSLADILO! Svet u panici, a severnokorejski lider traži JOŠ RAKETNIH PROBA!

Ipak, Hrustaljov veruje da čak i kad Tramp obećava Pjongjangu "oganj i gnev", u slučaju da Severna Koreja napadne SAD, nije važno šta kaže američki predsednik, koji često daje veoma kontradiktorne izjave, nego šta planira američki vojni vrh i šta će on ponuditi vrhovnom komandantu.

Poređenje vosjki SAD i Severne Koreja možete pogledati u sledećemi video zapisu!!!

 

 

 

Sputnjik.rs

Ceo svet bez daha prati najnoviju eskalaciju krize u Severnoj Koreji, a ruska avijacija preletela je neutralne vode Japanskog, Žutog i Istočnog kineskog mora, obišavši Korejsko poluostrvo. Leteli su ruski strateški nosači raketa Tu-95MS, a pratili su ih lovci Su-35S i avioni za radarsko nadgledanje i navođenje A-50U, poznatiji i kao "leteći radar".

Ovaj avion je na Zapadu poznat po NATO kodnom imenu "Mejnstej". Avioni "Berijev" obično nose početnu rusku oznaku "B" ispred broja, ali je letelica ipak zadržala oznaku "A" koju je Berijev dodelio prototipu. 

Avion A-50 otkriva i identifikuje objekte u vazduhu, određuje njihove koordinate i podatke o putanji leta i prenosi informacije komandnim centrima. A-50 takođe deluje kao kontrolni centar, navodeći lovce-presretače i taktičke vazduhoplove u cilju napada na zemaljske ciljeve na malim nadmorskim visinama. Uloga A-50 je slična onoj koju u američkom vazduhoplovstvu ima E-3 AEV, sistem koji je razvio „Boing“.

Letelica je razvijena iz transportnog aviona „Iljušin“ IL-76MD.

Russian Ministry of defence

A-50U je prvi let imao 2011. godine, kao najnovije poboljšanje prvobitnog A-50, koji je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1989. godine.

Avion je modernizovan radiotehničkim kompleksom „Šmelj“, koji može da otkrije ciljeve na rastojanju od 300 do 600 kilometara.

A-50U funkcioniše i kao kontrolni centar koji upravlja sa 10 do 12 lovaca u isto vreme.

Russian Ministry of defence

Nova modifikovana letelica dobila je digitalni sistem za upozoravanje radara i kabinu sa povećanim komforom koja može da se koristi za dugotrajno patroliranje vazdušnim prostorom.

Časopis „Nešenel interest“ nazvao je A-50U „najsmrtonosnijim ruskim avionom za koji nikad niste čuli“.

sputniknews.com

 

Sa maksimalnom brzinom većom od 3.2 maha (3.500 km/h), Lockheed SR-71 Blackbird ili Crna Ptica najbrži je avion koji je ikada postojao.

Ovaj tip izviđačke letelice proizvodila je kompanija Lokid Martin šezdesetih godina, a povučena je iz upotrebe pred raspad Sovjetskog Saveza.

 

Lokid pravi Crnu pticu 2

Kompanija "Lokid Martin" najavila je da će razviti hipersoničnu špijunsku letelicu "SR-72", koja će biti naslednik legendarne „SR-71 Crne ptice".
Maskimalna brzina biće mu, navodno, dva puta veća od svog prethodnika, a kako se ističe biće sličnih dimenzija. Kao i kod "Crne ptice" i na novoj letelici tajna u postizanju ogromne brzine biće motor.
Poznati američki konstruktor aviona saopštio je za časopis Aviation Week da su planovi za letelicu koja može da dostigne šest maha (jedan mah - 1.225 kilometara na sat) već napravljeni.
Američka vojska želi da sa "SR-72" ima špijunsku letelicu koja može brzo da deluje. "Lokid Martin" kaže da bi manju demonstracionu letelicu, veličine "raptora", mogla da napravi do 2023. godine, a da će "SR-72" ući u službu 2030. godine.

 

Pri najvećim brzinama, njeno titanijumsko telo zagrevalo bi se do temperature od 480 stepeni Celzijusovih, a uzdizala se do visine od 25.900 metara. Piloti su zato nosili specijalna odela otporna na pritisak, koja su imala astronautske kacige.


Od 1964. do 1998. godine ukupno je proizvedeno 32 aviona, koji su uspešno preživeli više od 4.000 operacija. 

Naslednik ove letelice - Lockheed SR-72, trenutno je navodno u izradi, prenosi Biznis insajder.

Na insistiranje američkog kongresa, tri letelice su vraćene u akciju u periodu između 1995. i 1998. godine, a NASA ih je koristila u naučne svrhe sve do 1999. godine. 

 

SVET U NEVERICI: RUSI PRAVE RATNE AVIONE SA LASERSKIM ORUŽJEM! Njime će biti naoružan MiG-41! (VIDEO)


Ovaj izviđački avion povučen je na kraju iz upotrebe bez prikladne zamene. 

Glavni razlog za to je bila previsoka cena operacija. Američke vazdušne snage su, osim toga, sumnjale da SR-71 neće moći da se nosi sa novim sovjetskim (kasnije ruskim) PVO sistemima i presretačima kao što su to mogli novi modeli. Upravo zato su se naknadno protivili inicijativi kongresa da se avion vrati u upotrebu.


Prema navodima američkih vazdušnih snaga, troškovi SR-71 iznosili su oko 200.000 dolara po satu leta. 

 

 

Takođe, cena održavanja ove letelice je prerasla sva očekivanja, a kad se tome doda logistička podrška, tačnije punjenje gorivom tokom leta (što je koštalo dodatnih 18.000 dolara po satu), cena je bila neprihvatljiva.


Budući da se Hladni rat bližio kraju, troškovi više nisu mogli da se opravdaju, pa je na kraju najbrži avion završio u muzeju.

 

dogs of war

Ruski MiG 31 bio je dostojan protivnik Blekbirdu

Iako se SAD hvali da je Blackbird bio nedostižan za tadašnji SSSR u oktobru 1986. godine došlo je do bliskog susreta sa ruskim MiG 31, a incident je mogao da prouzrokuje treći svetski rat.
Britanski istoričar Pol Krikmor u knjizi "Lokid blekbrd, više od tajnih misija" detaljno opisuje susret američkog špijunskog supersoničnog aviona „Lokid SR-71 Crna ptica" i najboljeg sovjetskog presretača tog doba "miga-31".
Šestog oktobra 1986. "SR-71" je špijunirao sovjetsku flotu balističkih podmornica u priobalju Murmanska. Međutim, "crna ptica" nije bila sama na nebu. 
Pilot je otkrio istoričaru da je u daljini, možda na nekih 160 kilometara, video dugačak i bleštav kondenzacioni trag kako ide prema američkim avionima.
- Znao sam da je to ruski lovac, verovatno 'mig-31', tad najnoviji sovjetski presretač. Podigao sam periskop i shvatio da i mi ostavljamo dugačak kondenzacioni trag iza nas. Znao sam da ruski pilot lako vidi naš trag, baš kao i mi njegov - dodao je pilot.
Pretpostavio je da je sovjetski pilot, poput njega, "zaljubljenik u vazduhoplovstvo i da se trudi da bude najbolji".
- Pretpostavio sam da ima naređenje da ispali rakete ako zakasnim s okretom i kliznem u sovjetske teritorijalne vode - rekao je pilot.
Navodi se da "SR-71" nije imao nikakvu odbranu od raketa, ali su smatrali da je malo verovatno da bi eventualno ispaljeni projektil mogao da ih pogodi zbog visine na kojoj su bili i velike brzine kojom su se kretali.

 

 

B92/Informer

 

Rusija je počela projekat proizvodnje borbenih aviona koji će imati lasersko oružje za uništavanje protivničkih aviona ali i njihovih raketa.

Laseri će moći da "zapale" neprijateljske sisteme navođenja na napadačkim raketama, kaže ruska odbrambena industrija.

 

Rusija već ima laserske zaštitne sisteme instalirane na avionima i helikopterima, a da sada govori o razvoju u oblasti moćnih lasera koji će moći fizički da unište sisteme navođenja na raketama

 

Istina, moglo bi potrajati pre nego što vidimo laserske avione u akciji, jer stručnjaci predviđaju da oni neće biti spremni još 10 godina. Rusija će postaviti lasersko oružje na svoj MiG-41 avion šeste generacije.

Govoreći za rusku novinsku agenciju TASS, Vladimir Mikejev, savetnik prvog zamenika direktora Grupe radio-elektronskih tehnologija (KRET) kaže da Rusija već ima laserske zaštitne sisteme instalirane na avionima i helikopterima, a da sada govori o razvoju u oblasti moćnih lasera koji će moći fizički da unište sisteme navođenja na raketama.

- Grubo govoreći, moći ćemo da zapalimo "oči" raketa koje gledaju na nas Naravno, takvi sistemi će biti instalirani i na avionima šeste generacije - rekao je on.


Iako je Mikejev optimističan po pitanju laserskih aviona, moglo bi potrajati pre nego što oni budu raspoređeni.

Stručnjaci koji su govorili za National Interest, rekli su da su avioni šeste generacije još uvek u fazi konceptualnog dizajna.

Vasilij Kašin, ruski analitičar za odbranu na Moskovskoj Visokoj ekonomskoj školi (HSE) rekao je za National Interest da će avioni šeste generacije "u najboljem slučaju biti raspoređeni do 2035-2040. godine."

 

Ova vest je došla samo dva meseca nakon što je američka vojska uspešno pogodila bespilotnu metu pomoću lasera montiranog na helikopteru Apač 

 

Pored laserskih aviona, Mikejev vidi i raspoređivanje mnogo bespilotnih letelica.


- Jedan dron u formacionom letu će nositi mikrotalasno oružje, uključujući i vođenu elektronsku municiju, dok će drugi dron nositi sredstva za radio-elektronsko potiskivanje i uništenje, a treći će biti naoružan setom standardnog oružja - kaže on.

Ova vest je došla samo dva meseca nakon što je američka vojska uspešno pogodila bespilotnu metu pomoću lasera montiranog na helikopteru Apač AH-64.

NAJNOVIJE ČUDO IZ RUSIJE! Ovaj KALAŠNJIKOV ne puca - ON RAZBIJA DEMONSTRACIJE!

Ovo je bila prva demonstracija da je potpuno integrisani laserski sistem uspešno pogodio metu sa rotacionog krila, kažu iz odbrambene kompanije Raytheon koja je proizvela ovaj uređaj.

 

Printskrin Jutjub
 

Ovo oružje je gotovo tiho i nevidljivo, što neprijateljima izuzetno otežava njegovo otkrivanje i mogli bi se koristiti na bojnom bolju u bliskoj budućnosti.

Laser, koji je testiran na White Sands poligonu za rakete u Novom Meksiku, uspešno je pogodio metu na razdaljini od 1,4 km.

Laser je proizivela kompanija Raytheon koja je rekla da njihov uređaj "obezbeđuje nadzor dugog dometa, ciljanje, praćenje, pronalazak opsega i lasersko označavanje."

DVA DIVIZIONA S 300 U SRBIJI ZNAČE 50 AVIONA MANJE ZA NATO: Evo zašto zapad plaši odluka Beograda! (VIDEO)

Laserski sistemi su na Apačima još od 1984. godine kada je prvi put ušao u službu, ali su bili slabi i mogli su voditi samo vazduh-zemlja rakete.

Ovi laseri su posebno tačni jer, za razliku od metaka i artiljerije koji se ispaljuju u luku, oni pucaju u pravim linijama i dovoljno su snažni da unište mete.

Kako dejstvuje američki leser instaliran na jednom od ratnih brodova pogledajte u sedećem video zapisu!

 

 

 

Webtribun

 

Ruska kompanija Kalašnjikov, najpoznatija po svojoj jurišnoj pušci AK-47, predstavila je novi proizvod — vozilo za razbijanje demonstracija.

Reč je o oklopnom kamionu nazvanom "Šćit" (štit), na čiji je prednji deo, nalik buldožeru, zakačen čelični štit, koji se zavisno od terena može skupljati ili razvlačiti, prenosi agencija AP. 

Na samom vrhu štita je vodeni top, a kamion poseduje i otvore za puške koje ispaljuju suzavce i gumene metke, zatim zaslepljujuća svetla, zvučnike za megafon, kao i policijske sirene.

Kalašnjikov je vozilo opisao kao najnaprednije takve vrste u svetu.

 

 

 

sputniknews.com

 

Šest borbenih aviona, više desetina tenkova i oklopnjaka ne mogu odvratiti NATO od napada na Srbiju, ali su zato dva diviziona S-300 su u stanju da odbiju prvi talas vazdušnih napada i da pričine agresoru nenadoknadivu štetu, otkriva ruski ekspert Dimitrij Sedov.

Direktor ruske FSB za vojno-tehničku saradnju (FSBTS) Dmitrij Šugajev je saopštio da su srpski partneri izrazili zainteresovanost za isporuke sistema PRO S-300. Pitanje se nalazi u fazi razmatranja.

 

Da je Srbija 1999. imala dva diviziona S 300 NATO bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada

 

Ruski izvori saopštavaju o željama Beograda da kupi dva diviziona tih raketa i upravljački centar za njih.


Iako zvanični Beograd ništa ne govori o takvim pregovorima, Aleksandar Vučić je stavljao do znanja da bi posedovanje takvih kompleksa bilo za Srbiju "Rešenje za mnoge godine unapred". 


I priznao je da je to pitanje razmatrao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom za vreme posete Moskvi. 

 

 

Šta, međutim, znači 96 raketa u dva diviziona S 300 sa neprevaziđenim borbenim karakteristikama. 

Prilikom dejstva zagarantovan je pogodak svake druge rakete.

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu

 

U slučaju pokušaja vazdušnog napada na Srbiju, analognom onom iz 1999. godine, agresor bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada.

Takva perspektiva bi zaustavila čak i ministra odbrane SAD, čiji je nadima "Besni pas Metis".


Politička realnost poslednjih godina je takva: ko hoće da sprovodi suverenu politiku i da se ne potčinjava diktatu SAD ili NATO pakta, taj kupuje S-300. 


Na primer Iran, kao i neke druge države. A SAD i NATO se bolno odnose prema takvim kupovinama i optužuju te države za sve smrtne grehe i bezumnu agresivnost.

 

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu.

 

FSK

 

Od Beograda se zahteva da raskine ugovor o slobodnoj trgovini sa Moskvom, da se prekine sa svakom vojnom saradnjom i da se Srbija pridruži sankcijama EU Ruskoj Federaciji.

Zemlje bivšeg SSSR-a, koje su danas članice EU, teško se, izgleda, mire sa činjenicom da Srbija, kao kandidat za članstvo u takozvanoj „porodici evropskih naroda", možda jedina, ima dobre odnose sa Rusijom, piše Sputnjik.

 

To što je Litvanija rekla ne treba shvatiti samo kao stav Litvanije. Ona je glasnogovornik te politike, jedan zgodan glasnogovornik, jer je veoma bliska i smatra se eksponentom američke politike u EU zajedno sa drugim baltičkim zemljama

 

Litvansaki ministar spoljnih poslova Atanas Linkevičijus kaže da EU mora da preispita svoju politiku proširenja tako da se, kako je rekao, zemljama koje dele politiku i vrednosti EU otvori put ka članstvu, a ne da evropsku perspektivu imaju zemlje koje imaju vojne vežbe sa Rusijom.


Linkevičijus nije pomenuo Srbiju, ali iz onoga što je rekao nije teško zaključiti o kome se radi. Navodno, uz Litvaniju, našu državu bi zbog Rusije mogli da koče na evropskom putu i ostale baltičke zemlje plus Poljska.  

Dobra saradnja Srbije i Rusije bila je trn u oku pojedinim bivšim i sadašnjim evropskim zvaničnicima. 

Tako je bivšem švedskom premijeru Karlu Biltu i sadašnjem nemačkom ministru spoljnih poslova Zigmaru Gabrijelu, prilikom poseta Beogradu zasmetao (jedini u gradu) bilbord NIS - Gaspromnjefta, što su i objavili na svojim Tviter nalozima.

 

Međutim, nikada do sada, Srbija se nije suočila sa zvaničnim zahtevom EU da se odrekne saradnje sa Rusijom, niti sa pretnjama da će njen evropski put biti usporen zbog te saradnje.

 

Ambasada Rusije
 

Evropski put Srbije neće biti ni usporen, niti osporen zbog saradnje sa Rusijom, kaže Srećko Đukić, nekadašnji diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u službi na postsovjetskom prostoru. 

Pre se radi, kaže on, o zahtevima da se odnosi između Srbije i Rusije postave na drugi način - da se raskine ugovor o slobodnoj trgovini, da se prekine sa svakom vojnom saradnjom i da se Srbija pridruži sankcijama EU Rusiji.


Izjava litvanskog šefa diplomatije data je, ne samo u kontekstu onoga što poslednjih meseci čini EU, već i u kontekstu onoga što poslednjih nekoliko meseci čini i Vašington, kaže Đukić.

- To što je Litvanija rekla ne treba shvatiti samo kao stav Litvanije. Ona je portparol te politike, jer je veoma bliska i smatra se eksponentom američke politike u EU zajedno sa drugim baltičkim zemljama, tako da to ne bi trebalo da je neočekivano i nešto novo za one koji prate te ukupne odnose - objašnjava on.

 

Bivšem švedskom premijeru Karlu Biltu i sadašnjem nemačkom ministru spoljnih poslova Zigmaru Gabrijelu, prilikom poseta Beogradu zasmetao (jedini u gradu) bilbord NIS - Gaspromnjefta, što su i objavili na svojim Tviter nalozima

 

Tema srpsko-ruskih odnosa još neće doći na dnevni red pregovora o pristupanju Srbije EU. Litvanija to ne može da učini sama, bez saglasnosti Berlina, Pariza ili Rima, kaže Đukić i dodaje da treba sačekati okončanje izbora u Nemačkoj.


Međutim, upravo će Nemačka, prema Đukićevom mišljenju, zbog svojih inicijativa na Zapadnom Balkanu, pokazati više obazrivosti i pažljivosti prema srpsko-ruskim odnosima, ali zbog svojih odnosa sa Rusijom, jer Nemačka je, kako Đukić kaže, u tim odnosima mekša nego druge članice EU, a pogotovo od baltičkih zemalja i Poljske.
 
Pojedine evropske zemlje pokušavaju da pritiskaju Srbiju zbog Rusije zato što se radi o prestižu, kaže analitičar Dragomir Anđelković. 


Hoće da pokažu da je Rusija u Evropi izolovana, a Rusija u Srbiji ima jedinog realnog partnera zapadno od Ukrajine, kaže on.

 

Reuters
 
ONA SE PITA Nemačka Kancelarka Angela Merkel podržava evropski put Srbije

- Mislim da je to cinizam, jer smešno je da zemlje koje su priznale Kosovo i taj način izvršile jednu vrstu tihe agresije na Srbiju, prebacuju našoj zemlji nedostatak bilo kakvih vrednosti, evropskih ili nekih drugih. Vrlo je drsko tražiti od Srbije da se distancira od Rusije koja je faktor podrške u odbrani dela teritorije i da takav zahtev dođe od država koje su posredno ugrozile našu teritoriju jer su priznale secesiju -  kaže Anđelković.


I on se slaže da sve u procesu proširivanja Unije zavisi ipak od Berlina. Težina Litvanije je ravna nuli, ona može da huška, ali dok god Berlin ima interesa da ne zatvara evropski put Srbije, tako nešto se neće desiti.

 

 

Sputnik.rs

Evropska unija će od jeseni prema Srbiji biti sve zahtevnija. U tome prednjače Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, pišu "Večernje novosti". Brisel je odlučan u tome da u ovoj fazi priključenja naše zemlje EU stavi akcenat na pitanje Kosova, odnose s Rusijom i vladavinu prava, saznaje taj list iz izvora u briselskoj administraciji

Postoje pritisci određenih zemalja da na dnevni red što pre dođe poglavlje 31 koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. To bi, u slučaju Srbije, posebno bilo važno kada je reč o odnosima s Ruskom Federacijom, navode "Večernje novosti".

Zbog svojih zategnutih odnosa s Moskvom, iz ličnih interesa, u ovome, pre svega prednjače Poljska i baltičke zemlje, od kojih Estonija trenutno predsedava EU do kraja godine.

"Problem je u tome što pregovaračka platforma za navedenu oblast tehnički još nije spremna i po svoj prilici neće ni biti tokom 2017. Zbog toga može da se dogodi da poglavlje 31 donekle uspori evropske integracije Srbije", navode u Briselu.

Inače, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska insistiraju da se sve na ovom polju ubrza, da bi što pre "odvojili Beograd od Moskve", uslovljavanjima u pregovaračkom procesu. Neformalni dogovor je da se da još malo lufta do kraja ove godine, kada bi se otvorila tri ekonomska poglavlja, najverovatnije u decembru, a da od januara krenu ozbiljni pritisci da se započne sa tretmanom "ruskog pitanja" - navode u Briselu.

Što se tiče Kosova, Brisel traži nove pomake u cilju dalje normalizacije odnosa, i u tom smislu dosta se očekuje od najavljenog unutrašnjeg dijaloga u srpskom društvu, koji uskoro predstoji. Kada je reč o vladavini prava, u EU žele da se ovoj temi pristupi sa "istim entuzijazmom kojim se vode ekonomske reforme".

Normalizacija odnosa s Prištinom se već prati kroz posebno poglavlje 35, dok su osnovna i ljudska prava, s pravosuđem, slobodama i sigurnošću obuhvaćena takođe otvorenim oblastima 23 i 24.

Strana 1 od 4