Sjedinjene Američke Države očigledno imaju velike planove za Kosovo i Balkan generalno, smatra politički analitičar Petar Iskenderov.

On je za "Sputnjik" rekao da ovo podrazumeva jačanje političkog uticaja Vašingtona i vojni pritisak na ovoj teritoriji.

Ako je to tačno, ovo ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje, piše ovaj portal.

NATO je nedavno "poželeo dobrodošlicu" za svog 29. člana. malu balkansku zemlju Crnu Goru, u vreme kada su saveznici postali veoma aktivni na istoku i jugu Evrope.

- NATO, posebno SAD, žele da postave Kosovo u centar svojih vojnih i političkih planova zbog lokacije - rekao je analitičar.

Kosovo bi tako postalo jedan od čvorova raketnih štitova koje Vašington gradi u Evropi, a koje je Moskva opisala kao pretnju po bezbednost.

 

SRBIJA OVAKU UCENU NIKAD NIJE DOBILA: Samo neprijatelj Rusije može u Evropu!


Jedan od štitova aktiviran je nedavno u Rumuniji, a 2018. će takav postati aktivan i u Poljskoj.

- SAD nisu zainteresovane samo da uvećaju svoj vojni i politički uticaj na Balkanu. Vašington takođe želi da ovu teritoriju pretvori u odskočnu dasku kako bi jačao svoju vojnu infrastrukturu u regionu. Na primer, SAD bi mogle da premeste radare i raketne sisteme tamo - naveo je Iskenderov.

 

AP/fotomontaža
 

Kako prenosi "Sputnjik", pored mogućnosti da Vašington uveća svoju prisutnost, Kosovo se suočava i sa jačanjem radikalnih osećanja.

Više od 300 ljudi sa Kosova pridružilo se terorističkim grupama u Iraku i Siriji, što je najveći procenat u Evropi u odnosu na broj stanovnika.

Oko 120 boraca se vratilo na Kosovo.


- Kosovo je postalo baza za radikalne islamiste i druge grupe koji su iskoristili činjenicu da ovu teritoriju niko ne kontroliše -  rekao je analitičar.

Međutim, kako navodi "Sputnjik", ovaj trend uvećan je i sa porastom uticaja Vašingtona.

 

 

B92

 

Bageri su sravnili nekadašnje diplomatsko predstavništvo Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Novi stambeno-poslovni kompleks biće završen do 2019. godine.

Posle više od šest decenija, zgrada nekadašnje Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, koja se nalazila na potezu od Kneza Miloša, Vojvode Milenka sve do Sarajevske ulice, gotovo je u potpunosti srušena.

 

 

Bageri su još pre dva meseca počeli pripremu terena koji su u septembru prošle godine kupile izraelske kompanije Yossi Avrahami i Almogim holdings, i najavili gradnju podzemnog parkinga za oko 500 vozila, 220 luksuznih stanova, mini-naselje sa nekoliko podzemnih vinarija i restorana. Za izgradnju čitavog kompleksa u centru grada je angažovana domaća firma, koja će uposliti 250 radnika. Izraelski investitor je arhitektonsko rešenje poverio izraelskim i srpskim stručnjacima.

 

 

Novi stambeno-poslovni kompleks u Kneza Miloša bi trebalo da bude završen do 2019. godine. Investitor je najavio da će se stanovi prodavati i tokom gradnje, ali će se prvi kupci u njih useliti tek po dobijanju upotrebne dozvole i uknjižbe.

 

 

Informer

 

Evropska unija će od jeseni prema Srbiji biti sve zahtevnija. U tome prednjače Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, pišu "Večernje novosti". Brisel je odlučan u tome da u ovoj fazi priključenja naše zemlje EU stavi akcenat na pitanje Kosova, odnose s Rusijom i vladavinu prava, saznaje taj list iz izvora u briselskoj administraciji.

Postoje pritisci određenih zemalja da na dnevni red što pre dođe poglavlje 31 koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. To bi, u slučaju Srbije, posebno bilo važno kada je reč o odnosima s Ruskom Federacijom, navode "Večernje novosti".

Zbog svojih zategnutih odnosa s Moskvom, iz ličnih interesa, u ovome, pre svega prednjače Poljska i baltičke zemlje, od kojih Estonija trenutno predsedava EU do kraja godine.

"Problem je u tome što pregovaračka platforma za navedenu oblast tehnički još nije spremna i po svoj prilici neće ni biti tokom 2017. Zbog toga može da se dogodi da poglavlje 31 donekle uspori evropske integracije Srbije", navode u Briselu.

Inače, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska insistiraju da se sve na ovom polju ubrza, da bi što pre "odvojili Beograd od Moskve", uslovljavanjima u pregovaračkom procesu. Neformalni dogovor je da se da još malo lufta do kraja ove godine, kada bi se otvorila tri ekonomska poglavlja, najverovatnije u decembru, a da od januara krenu ozbiljni pritisci da se započne sa tretmanom "ruskog pitanja" - navode u Briselu.

Što se tiče Kosova, Brisel traži nove pomake u cilju dalje normalizacije odnosa, i u tom smislu dosta se očekuje od najavljenog unutrašnjeg dijaloga u srpskom društvu, koji uskoro predstoji. Kada je reč o vladavini prava, u EU žele da se ovoj temi pristupi sa "istim entuzijazmom kojim se vode ekonomske reforme".

Normalizacija odnosa s Prištinom se već prati kroz posebno poglavlje 35, dok su osnovna i ljudska prava, s pravosuđem, slobodama i sigurnošću obuhvaćena takođe otvorenim oblastima 23 i 24.

 

Večernje novosti

 

Šest borbenih aviona, više desetina tenkova i oklopnjaka ne mogu odvratiti NATO od napada na Srbiju, ali su zato dva diviziona S-300 su u stanju da odbiju prvi talas vazdušnih napada i da pričine agresoru nenadoknadivu štetu, otkriva ruski ekspert Dimitrij Sedov.

Direktor ruske FSB za vojno-tehničku saradnju (FSBTS) Dmitrij Šugajev je saopštio da su srpski partneri izrazili zainteresovanost za isporuke sistema PRO S-300. Pitanje se nalazi u fazi razmatranja.

 

Da je Srbija 1999. imala dva diviziona S 300 NATO bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada

 

Ruski izvori saopštavaju o željama Beograda da kupi dva diviziona tih raketa i upravljački centar za njih.


Iako zvanični Beograd ništa ne govori o takvim pregovorima, Aleksandar Vučić je stavljao do znanja da bi posedovanje takvih kompleksa bilo za Srbiju "Rešenje za mnoge godine unapred". 


I priznao je da je to pitanje razmatrao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom za vreme posete Moskvi. 

 

 

Šta, međutim, znači 96 raketa u dva diviziona S 300 sa neprevaziđenim borbenim karakteristikama. 

Prilikom dejstva zagarantovan je pogodak svake druge rakete.

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu

 

U slučaju pokušaja vazdušnog napada na Srbiju, analognom onom iz 1999. godine, agresor bi izgubio 50 aviona prilikom prvog napada.

Takva perspektiva bi zaustavila čak i ministra odbrane SAD, čiji je nadima "Besni pas Metis".


Politička realnost poslednjih godina je takva: ko hoće da sprovodi suverenu politiku i da se ne potčinjava diktatu SAD ili NATO pakta, taj kupuje S-300. 


Na primer Iran, kao i neke druge države. A SAD i NATO se bolno odnose prema takvim kupovinama i optužuju te države za sve smrtne grehe i bezumnu agresivnost.

 

 

U slučaju Srbije dobijanje S-300 predstavljalo bi najbolji dokaz toga da je ona izabrala sopstvenu varijantu obezbeđenja nacionalne bezbednosti. I to se uopšte ne dopada NATO paktu.

 

FSK

Evropska unija će od jeseni prema Srbiji biti sve zahtevnija. U tome prednjače Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, pišu "Večernje novosti". Brisel je odlučan u tome da u ovoj fazi priključenja naše zemlje EU stavi akcenat na pitanje Kosova, odnose s Rusijom i vladavinu prava, saznaje taj list iz izvora u briselskoj administraciji

Postoje pritisci određenih zemalja da na dnevni red što pre dođe poglavlje 31 koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. To bi, u slučaju Srbije, posebno bilo važno kada je reč o odnosima s Ruskom Federacijom, navode "Večernje novosti".

Zbog svojih zategnutih odnosa s Moskvom, iz ličnih interesa, u ovome, pre svega prednjače Poljska i baltičke zemlje, od kojih Estonija trenutno predsedava EU do kraja godine.

"Problem je u tome što pregovaračka platforma za navedenu oblast tehnički još nije spremna i po svoj prilici neće ni biti tokom 2017. Zbog toga može da se dogodi da poglavlje 31 donekle uspori evropske integracije Srbije", navode u Briselu.

Inače, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska insistiraju da se sve na ovom polju ubrza, da bi što pre "odvojili Beograd od Moskve", uslovljavanjima u pregovaračkom procesu. Neformalni dogovor je da se da još malo lufta do kraja ove godine, kada bi se otvorila tri ekonomska poglavlja, najverovatnije u decembru, a da od januara krenu ozbiljni pritisci da se započne sa tretmanom "ruskog pitanja" - navode u Briselu.

Što se tiče Kosova, Brisel traži nove pomake u cilju dalje normalizacije odnosa, i u tom smislu dosta se očekuje od najavljenog unutrašnjeg dijaloga u srpskom društvu, koji uskoro predstoji. Kada je reč o vladavini prava, u EU žele da se ovoj temi pristupi sa "istim entuzijazmom kojim se vode ekonomske reforme".

Normalizacija odnosa s Prištinom se već prati kroz posebno poglavlje 35, dok su osnovna i ljudska prava, s pravosuđem, slobodama i sigurnošću obuhvaćena takođe otvorenim oblastima 23 i 24.

 

Proamerički mediji dobiće ogromne pare da 'ruske ljude' u vrhu vlasti unište režiranim, korupcionaškim aferama. Prvi na udaru biće ministri Stefanović, Vulin i Đorđević, kao i šef BIA Gašić.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), koja deluje direktno pod kontrolom Stejt departmenta (Vlada SAD), uložiće čak devet miliona dolara u rat protiv Rusa u Srbiji!

Zvanično, USAID, koji je poznat po 'širenju demokratije po svetu' i rušenju nepodobnih režima, raspisao je tender vredan devet miliona dolara za finansiranje organizacija koje će u Srbiji "nadgledati aktivnosti državnih institucija i doprineti borbi protiv korupcije". Eksperti za specijalne ratove upozoravaju da će ovaj ogroman novac dobiti proamerički mediji kako bi 'nepodobne, ruske ljude' u vrhu aktuelne srpske vlasti uništili režiranim, korupcionaškim aferama! Prvi na udaru, kako saznajemo, biće ministri policije Nebojša Stefanović, odbrane Aleksandar Vulin, rada i socijalne politike Zoran Đorđević, kao i šef BIA Bratislav Gašić!

     Sumnjive donacije

Osuđeno na propast
Novac za ovu 'akciju' doći će do onih koji više vole dolare od države. Međutim, sigurna sam, ni svi ti milioni dolara ne mogu pomeriti Srbiju s kursa...
Ivana Vučićević, direktorka Studija B

 

Prema rečima naših sagovornika, već sada se zna kojim će medijima i organizacijama otići američki milioni.

- Naziv projekta je "Jačanje srpske ekonomije i unapređenje Vladinih operacija", a među stavkama u kojima nam Amerikanci navodno pomažu jeste i borba protiv korupcije. Ne treba biti mnogo pametan, pa shvatiti kako će proamerički mediji u Srbiji "kontrolisati" borbu protiv korupcije. Jasno je, oni će dobiti veliki novac da optužuju pre svega "ruske ljude" u Vladi. Već se zna i da će prvi na udaru ove kampanje biti ministri Stefanović, Vulin, Đorđević i šef BIA Gašić... - objašnjava Informerov izvor koji je kao ekspert angažovan na realizaciji ovog projekta u Srbiji.

U Vladi Srbije niko juče nije želeo da komentariše naša saznanja. Na drugoj strani, Sergej Samuilov, šef ruskog Centra za studije američkog mehanizma za spoljnu politiku tvrdi da se Amerikanci preko USAID mešaju u unutrašnje poslove Srbije.

- Svrha milionske donacije jeste da izbaci Zapadu i SAD nepodobne političare iz državnih institucija pod optužbom da su korumpirani. Glavna meta biće političari koji podržavaju orijentaciju prema Rusiji, a ne NATO. Zapadne sile pokušavaju da utiču na Srbiju i odvoje je od dugogodišnjeg saveznika. Plan je da se Beograd na sve načine uvede u EU i NATO - ističe Samuilov.


MILORAD VUČELIĆ
UREDNIK 'PEČATA'

Nema tih para koje bi mogle od političara koji su za NATO napraviti nekorumpirane i od onih koji su protiv NATO korumpirane. Džaba pripadnicima "žutog kartela" ti silni novci. Neće proći!

 

Ivana Vučićević, direktorka i glavna urednica Studija B, nema dilemu da će Zapad pokušati da nas posvađa sa Rusijom.

- Pokušaj da nas sve stave pod svoju kapu i pretvore u robota koji slepo ispunjava želje već smo prošli 2000. godine. Tada smo zbog Zapada pokidali veze sa gotovo svim prijateljima u svetu. Ta politika se sa dolaskom Vučića promenila na dobro Srbije... Naša zemlja danas želi dobre odnose sa EU, SAD, Rusijom i Kinom, a to mnogima na Zapadu smeta. Novac za ovu "akciju" dobiće oni koji više vole dolare od države. Međutim, sigurna sam da ni ti milioni dolara ne mogu poremetiti Srbiju - podvlači Vučićevićeva.

Potpuna kontrola

Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik KOS, kaže da SAD nikako ne prihvataju vojnu neutralnost Srbije i žele svu kontrolu.

- Srbija neće promeniti stav o vojnoj neutralnosti i prijateljskim odnosima sa Rusijom i zato je nasilno rušenje neposlušnih ljudi iz vrha vlasti realna opcija. Zapad će primeniti sve mere, uz oslonac na potkupljenu opoziciju. Antikorupcijska "akcija" kao sredstvo podrivanja biće veoma važna jer treba da sruši ugled i oslabi podršku aktuelnoj vlasti - zaključuje Karan.

Ruska opozicija: Putin Srbiji poklonio 800 miliona dolara!

 

Tanjug/AP

 

Ruska opozicija napala je juče na Tviteru predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina zato što je, kako kažu, Srbiji poklonio moderno naoružanje vredno čak 800 miliona dolara.
"Srbija je od Rusije dobila na poklon 30 tenkova T72B3, šest 'migova 29' i 30 BRDM-2 oklopnih izviđačkih vozila vrednih 800 miliona dolara. To će platiti ruski penzioneri", napisao je juče na Tviteru jedan od botova ruske prozapadne opozicije.
Povod za reakciju Putinovih političkih protivnika jeste minuli sastanak ruskog i srpskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i Aleksandra Vulina u Moskvi, na kom je potvrđena vojnotehnička saradnja dve zemlje.

 

 

Informer

 

Ivica Dačića predložio razgraničenje Kosova na srpski i albanski deo, formiranje ZSO za Srbe južno od Ibra i specijalni status za srpske manastire u pokrajini...

Lider SPS i šef diplomatije Ivica Dačić predložio je podelu Kosova i Metohije na srpski i albanski deo!

U svom planu u pet tačaka, koji su juče objavili mediji, Dačić se založio za jasno razgraničenje u kome bi sever pokrajine (do reke Ibra) bio pripojen centralnoj Srbiji. Dačić traži i da srpske svetinje na KiM dobiju specijalni status po ugledu na manastire na Svetoj Gori, da se formira zajednica srpskih opština za Srbe južno od Ibra, ali i da se Beogradu isplati finansijska nadoknada za uzurpiranu imovinu.

 

Brana 'velikoj Albaniji'
Od svih u opticaju, ova ideja je najveći neprijatelj 'velike Albanije'. Ona bi zaustavila njihovo nadiranje na sever
Željko Cvijanović, "Novi standard"

I dobijamo i gubimo

Ovim predlogom, za koji kaže da je jedini realan u nasleđenom vekovnom problemu, Dačić se uključio u unutrašnji dijalog o Kosovu koji je nedavno pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Potrebno je trajno rešenje srpsko-albanskog sukoba, a do njega se može doći samo dogovorom Srba i Albanaca, gde će svako ponešto da dobije i izgubi. To je ideja kompromisa istorijskog i etničkog prava. Ako želimo da Srbi i Srbija nešto dobiju, vremena je sve manje. Za utopijske, unapred izgubljene bitke ili za tezu da je Kosovo za Srbe izgubljeno ima vremena koliko hoćete - obrazložio je Dačić u autorskom tekstu za "Večernje novosti". On smatra da je njegov predlog brzo ostvariv i u interesu obeju strana, jer je vremena sve manje.

 

Dačićevi predlozi

* Razgraničenje KiM na srpsko i albansko
* Normalizacija odnosa
* Samostalnost manastira SPC po ugledu na Svetu Goru u Grčkoj
* ZSO za Srbe južno od Ibra
* Finansijska nadoknada za uzurpiranu imovinu

- Vekovima su antagonizovani srpsko-albanski odnosi, a posledica toga jeste progon srpskog naroda sa KiM i albansko otcepljenje te matične teritorije srpske nacije i kulture od srpske države u cilju stvaranja 'velike Albanije'. O Kosovu danas postoje uglavnom dve koncepcije. Celo Kosovo je srpsko ili je sve izgubljeno, mora se priznati nezavisno Kosovo. Obe koncepcije imaju negativne posledice za srpski narod. Ova prva se može ostvariti samo ratom, koji je u ovim istorijskim geopolitičkim uslovima unapred izgubljena bitka. Druga koncepcija je pogubna jer polazi od toga da je sve rešeno i sve izgubljeno... - objašnjava Dačić.


VOJISLAV ŠEŠELJ
LIDER SRS

SRS je protiv podele KiM. Ne možemo mi Srbi ono što je u celini naše da delimo. To je okupirana teritorija i ona se kad-tad mora vratiti Srbiji. Važno je samo da srpski državni organi ne žure i da ne prihvataju ucene sa Zapada.

 

Komentarišući ovaj predlog, potpredsednik SNS i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da je dobro da se čuju različiti predlozi.

- Dačić je među retkima izneo svoj stav o tome šta bi i Srbi trebalo da dobiju na KiM. On svojim predlogom nije ušao u veću grupu političara koji rešenje ovog pitanja vide samo u tome šta Albanci treba da dobiju, odnosno, šta bi Srbi trebalo da izgube. I mislim da je zato takav pristup dobar i važan. Lično, uvek smatram da Srbi treba da dobiju i više, da treba da se borimo za svaki kvadratni metar i za što više prava za srpski narod na KiM... - ističe Đurić za Informer.

Glavni urednik "Novog standarda" Željko Cvijanović smatra da, iako nije sasvim razrađena i jasna, Dačićevu ideju o razgraničenju valja imati na pregovaračkom stolu.

- Od svih u opticaju, ona je najveći neprijatelj "velike Albanije". U momentu kad su Srbi u istorijskom povlačenju, a Albanci u nadiranju, to bi značilo makar privremeno zaustavljanje Albanaca na liniji njihovog prodora na sever - navodi Cvijanović, uz opasku da će, pomalo paradoksalno, za takvo rešenje pre biti raspoloženi Albanci nego Zapad:


TIM EŠ
BRITANSKI ANALITIČAR

Dačićev stav je značajan za razvoj situacije, s obzirom na to odakle dolazi. On će reći da je to realpolitika - prihvatanje realnosti, i cena za članstvo Srbije u EU.

 

- Sile koje su 1999. ratovale protiv Srbije smatraju da su taj rat dobile, i njihova politička kultura ne dopušta im da pregovaraju o podeli nečega za šta veruju da su osvojili na bojnom polju.

Prevaziđena ideja

S druge strane, lider GI SDP Oliver Ivanović uveren je u Dačićeve dobre namere, ali tvrdi da je ta ideja danas prevaziđena.

- Mi smo izgubili kontrolu nad najvećim delom teritorije KiM. Tu samoproglašenu državu je priznalo preko 100 zemalja, a Srba ni izbliza više nema na KiM kao pre. Zato o ovome ne bi razgovarali ni Brisel ni Priština. Uostalom, podelom bismo dobili samo 900 kvadratnih kilometara zemlje i dva spomenika kulture, Sokolicu i Banjsku, a sve ostalo kulturno i nacionalno blago praktično bismo im predali - zaključuje on.

Vlasi: Podela Kosova ne dolazi u obzir!

Azem Vlasi, kosovski političar i savetnik predsednika lažne države Kosovo Hašima Tačija, poručuje za Informer da je Dačićev predlog besmislen.
- Teritorijalna podela Kosova ne dolazi u obzir. Kosovo je nezavisna i suverena država u postojećim granicama i nema te osobe u Prištini koja je ovlašćena da sa bilo kim iz Srbije razgovara ili odlučuje o podeli Kosova. Srbi za tako nešto na Kosovu nemaju sagovornika - kaže Vlasi. Na naše pitanje kako čisto srpski sever Kosova može biti albanski, kaže:
- Ako uđemo u pitanje promene granica i etničke strukture, ko će nas sprečiti da mi s Kosova pokrenemo pitanje podele Srbije u Preševskoj dolini? To bi samo izazvalo dodatne probleme...

 

 

Informer

 

Ruska opozicija napala je danas na Tviteru predsednika RF Vladimira Putina zato što je Srbiji poklonio moderno naoružanje vredno čak 800 miliona dolara!

Tviteraši naklonjeni ruskoj opoziciji iskoristili su vojno-tehničku Saradnju Rusije i Srbije kako bi napali Putina, navodeći da će moderno naoružanje, koje bi uskoro trebalo da bude isporučeno našoj zemlji, platiti njihovi penzioneri.

- Srbija je od Rusije dobila na poklon 30 tenkova T72B3, 6 migova 29 i 30 BRDM-2 oklopnih izviđačkih vozila vrednih 800 miliona dolara. To će platiti ruski penzioneri - napisao je jedan tviteraš naklonjen ruskoj opoziciji.

 

 

Razlog za ovakvu reakciju Putinovih političkih protivnika mogao bi da bude nedavni sastanak ruskog i srpskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i Aleksandra Vulina u okolini Moskve, na kome je još jednom potvrđena spremnost dve države za razvijanje međusobnih odnosa, a pre svih onih u oblasti vojno-tehničke saradnje.

Na tom sastanku, podsetimo, Šojgu i Vulin su precizirali da će šest ruskih migova 29 stići u Srbiju pre kraja ove godine, kao da će u istom roku Vojska Srbije biti jača za 30 tenkova T-72 i isto toliko savremenih oklopnih vozila BRDM-2.

 

Informer

 

Šef Centra za studije američkog mehanizma za spoljnu politiku Sergej Samuilov smatra da je USAID program navodne pomoći Srbiji na osnovu kojeg će njihovi eksponenti dobiti milione dolara za "nadgledanje aktivnosti državnih institucija" najveće mešanje u unutrašnje poslove jedne države, piše Rusija danas.

Podsetimo, SAD su objavile kako nameravaju da podignu nivo odgovornosti vlasti u Srbiji i borbu protiv korupcije u zemlji.

 

Svrha ove donacije je da izbaci neke političare i uticajne ljude iz državnih institucija pod optužbom da su korumpirani. Glavna meta će biti političari koji podržavaju orijentaciju Beograda prema Rusiji, a ne NATO, poručuje Sergej Samuilov 

 

Da bi se suočili sa ovim izazovima, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), koju nadgleda američka vlada, raspisala je tender u kome Vašington traži organizaciju koja će nadgledati aktivnosti državnih institucija.

Za to i navodnu pomoć našoj zemlji na putu ka EU izdvojeno je čak devet miliona dolara.


Rusija danas  podseća i da je američki ambasador u Srbiji naglasio da od 2001. godine SAD uložila 748 miliona dolara u Srbiju kako bi "ojačale demokratsko upravljanje".  

Stručnjaci i eksperti za međunarodne odnose i bezbednost, međutim, smatraju da će navodni USAID program za borbu protiv korupcije služiti isključivo za lobiranje interesa Vašingtona u Beogradu. 

Najvažniji cilj jeste, dodaju oni, da se iz "igre izbace političke partije" koji podržavaju politiku daljnjeg približavanja Rusiji.


Šef Centra za studije američkog mehanizma za spoljnu politiku Sergej Samuilov ističe a je USAID program "najveće mešanje u unutrašnje poslove države".

 

Tanjug
 
NA UDARU VAŠINGTONA Vladimir Putin i Aleksandar Vučić
 

- Svrha ove donacije je da izbaci neke političare i uticajne ljude iz državnih institucija pod optužbom da su korumpirani. Glavna meta će biti političari koji podržavaju orijentaciju Beograda prema Rusiji, a ne NATO. Srbi su protiv NATO, a u Beogradu su čak bile i demonstracije protiv prisustva trupa zapadne vojne alijanse na teritoriji Srbije - objašnjava Samuilov.

 

Navodni USAID program za borbu protiv korupcije služiće isključivo za lobiranje interesa Vašingtona u Beogradu 

 

Ekspert upozorava i da velike zapadne sile pokušavaju da utiču na Srbiju i odvoje je od dugogodišnjeg saveznika Rusije.


- Sve aktivnosti tokom 90-ih godina, kada je u Jugoslaviji bio građanski rat napravljene su da se razbije Jugoslavija i da se oslabi Srbija i odvoji od ruskog uticaja. Takođe, planirano je da se Beograd uvede u zapadne strukture, EU i NATO - kaže ruski ekspert. 

On smatra da je čak i Dejtonski sporazum dobrim delom usmeren protiv Srbije, jer se zapad plaši da bi se preko Srbije uticaj Rusije na Balkanu povećao - zaključio je Sergej Samuilov.

Rusija danas podseća da je 1999. godine Jugoslaviju bombardovao NATO-a pod rukovodstvom SADi da je kao rezultat agresije  od 24. marta do 10. juna 1999. godine uništena znatna vojna i civilna infrastruktura Jugoslavije.

List navodi i da je ubijeno najmanje 2,5 hiljada ljudi, kao i da je rezultat sa Kosova prognano više stotina hiljada Srba.

 

Informer
 

Finansiraju Soroša da pravi hao na Balkanu 

SAD su i ranije uz pomoć USAID uticale na politička dešavanja na Balkanu. 
U martu ove godine članovi Kongresa Kris Smit i Majk Li uputili su specijalno pismo američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu. U dokumentu se navodi da SAD preko agencije USAID šalju novac organizacijama Džordža Šoroša. Kongres je izrazio zabrinutost zbog činjenice da se stranačka pomoć SAD usmerava kako bi podržale levičarske partije u Makedoniji. 
Pored toga, u pismu se navodi da takve aktivnosti SAD nisu ograničene na jednu zemlju, već se prostiru na čitav region.
Podsećaju i da je Fondacija Soroš "Otvoreno društvo - Albanija", sponzorisala uz pomoć USAID, kontroverzni dokument o pravnoj reformi u Albaniji koji ima za cilj da premijer Edi Rama dobije punu kontrolu nad sudstvom zemlje.

 

 

Rusija danas

 

Ideja o srpsko-albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je svestan da će najava unutrašnjeg dijaloga o Kosovu od samog početka izazvati podelu na one za i na one protiv. Ono što ga je, kako je sam izjavio, iznenadilo jeste nervoza koja je usledila posle izjave Ivice Dačića, ministra inostranih polova, da je jednino moguće rešenje - razgraničiti šta su srpski a šta albanski interesi

Sa Kosova su na ovo navrle više nego negativne reakcije, a sa Zapada opaske da je Dačićev predlog - probni balon Beograda. Zašto je baš ovaj predlog podigao najviše prašine?

Stefan Surlić, sa Fakulteta političkih nauka, kaže da postoji jedna vrsta straha koji dolazi sa svih strana, da će novo razgraničenje otvoriti „Pandorinu kutiju".

- U ovom trenutku Zapad misli da je kosovska priča završena i da Srbija ima manevarski prostor da ne prizna nezavisno Kosovo, ali da bi trebalo da prihvati činjenicu da je Kosovo na međunarodnom nivou predstavljeno. Ideja o srpsko-albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije - šta je to srpsko a šta je to albansko - jer jedino u tako direktnom dijalogu postoji potencijal da se govori i o razgraničenju na Kosovu - objašnjava Surlić.

On naglašava da u ovom trenutku ne postoji sagovornik na tu temu u Prištini zato što ona ne prihvata nikakvu opciju podele Kosova, a više govori o nekoj vrsti razmene teritorija - sever Kosova za Preševsku dolinu.

- Sve te teme, međutim, vode ka istom zaključku: previše strana sa različitim interesima. Pitanje je i da li neko trajno razgraničenje između Srba i Albanaca može biti rešeno mirnim putem i uz pristanak svih zainteresovanih strana, pre svega srpske i albanske, ali i međunarodne zajednice koja hoće da se neke stvari razreše u ovom regionu, a ispada da svaka inicijativa za rešavanje kosovskog problema budi nove političke probleme i razmimoilaženja koja mogu da dovedu do zategnutih i zahlađenih odnosa u regionu - zaključuje Surlić.

Zapad je, ne jednom, bio licemeran prema nama, a ne bi bilo iznenađenje ni kad bi se unutrašnji dijalog o Kosovu, koji Srbija pokušava da pokrene, našao na meti Zapada, ukoliko Zapad zaključi da nije po njihovim aršinima.

 

 

Sputniknews.com

Strana 1 od 2