Đoković je u prethodnih godinu dana od nagrada i sponzora zaradio 37,6 miliona dolara, a u istom periodu prošle godine prihodovao je 55,8 miliona

Najbolji srpski teniser Novak Đoković zbog loših rezultata u proteklih godinu dana ostao je kratak za 18,2 miliona dolara! Na najnovijoj "Forbsovoj" listi 100 najbogatijih sportista Đoković je 16. sa ukupnom zaradom od 37,6 miliona.

Ostao bez bonusa
Đoković je u prethodnih godinu dana ostao bez bonusa sponzora koji sleduju za značajne titule

Magazin "Forbs"

Srpski as je prošle godine u ovo vreme bio šesti na listi sa 55,8 miliona dolara. Osim što su mu od tada turnirske nagrade, logično, postale manje, Novak je izgubio i šest miliona od sponzora. Đokovićevi ugovori sada su vredni 28 miliona, dok su prošle godine u ovo vreme vredeli 34 miliona dolara. Ipak, duplo više novca izgubio je Novak na terenu, gde mu se zarada umanjila za 12,2 miliona.

Federer bolji

"Forbs" gubitak obrazlaže time što Novak nije dobijao bonuse za titule na grend slemovima, jer za godinu dana nije osvojio nijedan.

Pošto je osvojio šest od osam grend slemova od 2014. do 2016, Đoković nije uspeo da podigne trofej na četiri uzastopna grend slema. Zato je ostao bez unosnih bonusa koji sleduju za značajne titule - kaže se u tekstu "Forbsa".

Đoković: Serena, razbijaš!

Serena Vilijams je jedina žena na "Forbsovoj" listi. Američka teniserka je 51. sa ukupnom zaradom od 27 miliona dolara. Ona je trenutno na trudničkom bolovanju, ali je juče objavila snimak kako u sedmom mesecu trudnoće igra tenis. To je oduševilo mnoge, među kojima je i naš Novak Đoković.
- Ha-ha, razbijaš, devojko - poručio joj je Đoković putem Instagrama.

Uprkos tome što je u padu, Novak je i dalje drugi teniser po bogatstvu. Ispred njega je Rodžer Federer, koji je kao i prošle godine na četvrtom mestu liste najboljih 100. Švajcarac je do 64 miliona dolara došao zahvaljujući iznosu od šest miliona zarade na terenu i čak 58 miliona od sponzora.

Poslednji 'pakt' je sklopio s pastom 'barila' i za ugovor duži od pet godina dobio otprilike 40 miliona dolara. Većina ostalih sponzora uz njega je više od deset godina. Sakupio je više od četiri miliona u aprilu preko dva egzibiciona meča, a njegova fondacija je sakupila 40 miliona, od čega je 30 miliona dolara prosledila za edukativne programe u Africi", tvrdi "Forbs".

Ronaldo prvi

Treći teniser na listi je Kei Nišikori. Japanac je ukupno 26. sa zaradom od 33,9 miliona. Španac Rafael Nadal je na 33. mestu (31,5 miliona), a Endi Marej je 40. (28,8 miliona). Najbogatiji sportista ove godine je fudbaler Kristijano Ronaldo sa zaradom od 93 miliona dolara, drugi je košarkaš NBA Lebron Džejms (86,2 miliona), a treći fudbaler Lionel Mesi (80 miliona). Osim Federera u top pet je i NBA zvezda Kevin Durant (60,6 miliona.)

Nisam više vegan, jedem jaja i ribu, a Jelena meso!

Najbolji srpski teniser Novak Đoković otkrio je da više nije vegan, jer je počeo da jede jaja i ribu

Svetski broj dva otvorio je dušu u razgovoru za Informer i još par predstavnika srpskih medija na Rolan Garosu u Parizu, pa je poručio i da su smešne priče kako mu supruga Jelena određuje jelovnik, jer ona sama jede meso.

Mnogi smatraju da je razlog rezultatskog pada to što ne jedete meso. Da li ste i dalje vegan? 

Sam pakujem torbu

AP/Photo
 

Šta sve nosite u torbi za trening i šta znače ptice i smajliji odštampani na njoj?
- Sokolovi predstavljaju osvojene grend slemove. Prvo, to mi je omiljena ptica i jedna od omiljenih životinja. Ima veze sa crnogorskim korenima, ali i sa tim što me je pokojni "đed" zvao Sokole. Soko je ptica koja nikad ne vreba bolestan plen i, kada napada, napada ogromnom brzinom, što smatram da radim kad napadam lopticu. Žuti smajliji simbolišu osvojene masterse, a plavi Završni masters. Sam pakujem torbu. Dešava se da zaboravim i telefon i novčanik, jer kad idem na trening, pogotovo kad sam na turniru, usredsređen sam na teniske obaveze. Nisam sujeveran, pa amajlije nisu neophodne, ali je lepo kad vidim da su tu. Uvek nosim krstić u torbi, imao sam ranije jedan sa Ostroga. Nosio sam i simboličan poklon iz Kine koji sam dobio od jedne devojčice.

- Besmisleno je voditi polemiku o tome jedem li ili ne jedem meso. Ljudi kad nisu dovoljno informisani, a čitaju novine, prave zaključke koji nemaju osnova. Nisam više vegan. Ishrana mi je uglavnom bazirana na biljkama, a jedem ribu, koju sam i ranije konzumirao povremeno, ali i jaja. To koristim kao izvore proteina, mada ih ima mnogo, ali većina zna samo za meso jer je u našoj kulturi nezaobilazna namirnica. Meso sam prestao da jedem u avgustu-septembru 2015. što iz etičkih, što iz zdravstvenih razloga. Čuo sam da pričaju kako mi žena brani da konzumiram meso. Pa ona ga sama jede sad u trudnoći. 

Mnogo dajete Srbiji, šta očekujte zauzvrat?

- Meni Srbija ne mora ništa da dâ, niti je ikad trebalo. Moj odnos prema Srbiji i ljudima ne zavisi od toga. Oduvek osećam ogromnu i bezuslovnu ljubav prema svojoj zemlji. To je moja otadžbina, moj zavičaj, moja teritorija, tu pripadam. Iako već desetak godina ne živim tamo, svaki put kad se vratim osećam leptiriće u stomaku. Čovek može da proputuje ceo svet, ali kod kuće je osećaj poseban, znate da ste odatle. Uvek ću biti uz svoj narod i zemlju.

Vaš sin Stefan ima dve i po godine. Kako sada provodite vreme s njim?

- Prošle godine je išao u prirodnjački muzej, i išli smo opet. Taj mu je jedan od omiljenih jer imaju sve moguće životinje od nastanka sveta. Dva dana zaredom smo nas dvojica sami bili u gradu. Išli smo na Ajfelovu kulu. Tražio je da se popnemo, stali smo u red, ušli, sve kulturno, pa je odozgo hteo da gleda kroz teleskop. Rekao sam mu da ne radi, a zapravo nisam imao evro kod sebe da ubacim da se pokrene. Tako da on svima priča kako je bio pokvaren, ja mu dobacujem krišom: "Ćuti, bre, sine..." Išli smo i u park, tačnije u šumu. Videli smo neke životinjice, ovce, magarce, ponije. To mu je bio doživljaj. U poslednje vreme je više zavoleo reket. Već mesec-dva svaki dan hoće da igra tenis, fudbal, šutira loptu... Aktivan je mnogo.

Da li je to zajedničko vreme dovoljno za oca i sina?

- Trudim se da provedem što više kvalitetnog vremena s njim. Koliko mi obaveze dozvoljavaju. Dve nedelje na grend slemu su specifične, jer moram da se organizujem tako da imam dovoljno zaliha energije za teren, ali kad sam s njim, onda sam mu u potpunosti posvećen. Trudim se da, kao roditelj koji je odsutan, ne budem na telefonu kad sam sa Stefanom, da mu se maksimalno posvetim i vidi se da on to ceni.

printscreen
 

Koliko jezika već govori Stefan?

- Jelena i ja s njim razgovaramo na srpskom, a otkad se rodio, ima dadilje iz Engleske, tako da priča i razume engleski i srpski. Počeo je da govori i francuski malo, zna osnovne fraze, tako da će zbog Monaka pričati i francuski. Nadam se da će biti poliglota, jer vidim da mu se sviđaju jezici. Menadžeri Edoardo i Elena stalno su s nama, pa se trude da mu se obraćaju na italijanskom.

Porodica će uskoro biti brojnija za jednog člana, jeste li već smislili ime?

- Da, biće nas više. Jesmo razmišljali o imenima, ali nemojte da me stavljate u poziciju da pričam o tome, posle će biti pakao.

Kada ćete angažovati još jednog trenera uz Andrea Agasija

- Imam kraći spisak, ali ne bih o imenima kako ne bih stavljao u nezgodnu situaciju te ljude. Biće to osoba koja se uklapa u Andreovu i moju listu želja. Agasi je prioritet, mentor i glavni trener, pa mora sve da aminuje. Idealno bi bilo da se situacija iskristališe do Vimbldona, pa da tamo imam nekog. Ako ne, onda posle tog grend slema. Nisam ni isti igrač ni osoba kao pre nego što sam postao otac. Sada porodica ide sa mnom na put, imam dosta obaveza, drugačiji ritam... Drugi trener mora da se uklapa u našu viziju tenisa i života. Savršeno bi bilo da to bude neki bivši igrač, sada trener, a pritom mlađi.

Srpski reprezentativac Nemanja Matić rekao je danas da je predstojeća utakmica sa Velsom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo najvažnija u novijoj istoriji fudbalske Srbije i da njegova ekipa mora da prihvati ulogu favorita

- Moramo prihvatiti ulogu favorita, ne možemo reći da nismo favoriti na svom terenu, ali dobro znamo da svi napreduju, svi se trude i mnogo ulažu u fudbal. Očekujem uzbuljivu utakmicu, za nijansu smo kvalitetniji. Nisu bezveze stavili kvotu 1.70 na nas - rekao je Matić na konferenciji za novinare.

Fudbaler Čelsija Matić je rekao da je mnogo velških igrača iz Premijer lige standardno u svojim ekipama, ali da se rezultat postiže samo timskim radom.

- Ešli Vilijams je odigrao celu sezonu u Evertonu, Džo Alen u Stouku, Aron Remzi je u Arsenalu, ne znam koga bih izdvojio da je odigrao najbolju sezonu. Imaju kvalitetne pojedince, ali pojedinac ne može ništa sam da uradi, moraju da igraju kao ekipa, kao i mi ako želimo dobar rezultat - naveo je on. 

Da mi je bratova kosa...

Novinari su pitali Nemanju Matića šta bi voleo da ima od onoga što njegov mladji brat ima, na pitanje je odgovorio Uroš:
- Kosu! Svako ima svoje kvalitete, mislim da smo slični u igri, svi su komentarisali da se isto krećemo, a isto hodamo. Ja sam malo iskusniji - rekao je Nemanja Matić.

Upitan o podršci navijača, Matić je rekao da je ekipa zaslužila podršku dosadašnjim rezultatima.

- Kvalifikacije smo počeli bez podrške kakvu smo očekivali, to je možda zbog ranijih rezultata, ali siguran sam da su dosadašnji rezultati zaslužili da nas dočeka pun stadion, jer je ovo najvažnija utakmica u novijoj istoriji fudbalske Srbije i narod je to prepoznao. Rezervisao sam 100 karata za svoje prijatelje, a na stadionu očekujem 40.000-50.000 ljudi - rekao je Matić.

Mlađi brat Matić, Uroš, koji igra za Kopenhagen, rekao je da većinu saigrača poznaje i da mu nije bilo teško da se adaptira na sistem rada.

- Imao sam i brata pored mene, nije bilo problema. Nije mi otežao, možda malo na početku, ali sve je to deo dobre atmosfere - rekao je on.

Upitan o kvotama za utakmicu, u kojima se Srbiji daje veća šansa za pobedu, Matić je rekao da ne treba da se bavi kvotama, već da ekipa treba da bude koncentrisana da se dobro pripremi za utakmicu i osvoji tri boda.

- Ako bude pun stadion neće biti problema sa motivacijom. Treba da im pokažemo da igramo na svom stadionu od prvog minuta i da uzmemo tri boda - rekao je Uroš Matić.

U kvalifikacijama Srbija je prva u grupi sa 11 bodova, koliko ima i Irska, dok je Vels treći sa sedam bodova.

Bivši fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije Siniša Mihajlović smatra da je Partizan zaslužio da osvoji duplu krunu, a govorio je i o selekciji Srbije, regionalnoj ligi...

U protekle tri godine Turnir prijateljstva su posetili mnogi proslavljeni asovi i dali mu veliku podršku. Ta praksa nastavljena je i ove godine, kada smo već prvog dana turnira na terenima etno sela Stanišići imali čast i zadovoljstvo da ugostimo Sinišu Mihajlovića, Slavišu Jokanovića, Husrefa Musemića i mnoge druge.

Sezonu sa Torinom ste završili na devetom mestu. Da li ste zadovoljni?

- S obzirom da su sve ekipe ispred nas imale bolje timove, a da smo mi imali bolji tim od klubova ispod, mogu da kažem da sam zadovoljan. Naš rezultat je realan odnos snaga i onoga što smo prikazali. Mogli smo da budemo neko mesto više, ali to nam sigurno ne bi pomoglo da uđemo u Evropu. Kada smo počeli ovoj projekat naš cilj je da to uspemo u dve godine. Jedna sezone je iza nas, sada ćemo da vidimo šta će da bude u prelaznom roku, da li ćemo uspeti da se pojačamo kako treba. Ako se te neke stvari poklope, mislim da možemo do Evrope.

Po čemu ćete pamtiti minulu sezonu?

U Crvenoj zvezdi mora da se napravi analiza, da se vidi šta to nije funkcionisalo, šta treba da se uradi, a onda da se vuku potezi. Treba se spustiti na zemlju i videti kako dalje

Siniša Mihajlović, trener Torina

- Italijansko prvenstvo je specifično. Velike su razlike između klubova koji su u prvih pet, šest mesta i između onih koji su na začelju. Tako da se od polovine prvenstva već znalo ko će da ide u Evropu, ko će da se nađe u konkurenciji za ispadanje. To praktično znači da klubovi u sredini nisu imali neki cilj. Tu se nameće pitanje, da li je za samu ligu dobro da ima 20 klubova, pored tolike razlike u kvalitetu. U takvim okolnostima, gubi se na zanimljivosti i velike su oscilacije. Neki put dobiješ 5:0, a neki put isto toliko izgubiš. To nije dobro za fudbal.

Da li ste imali vremena da ispratite finiš srpskog prvenstva u kome je vaša Crvena zvezda ostala bez titule i Kupa?

- Moram da priznam da slabo pratim domaći šampionat. Ali, vodim se logikom, da onaj ko osvoji prvenstvo, taj je najbolji, bez obzira šta se dešava. Zvezdaš sam i žao mi je kada vidim klub u lošem položaju. Za jednog navijača Crvene zvezde teško je to da kaže, ali Partizan je zaslužio. Po kvalitetu je bio ispred.

Kako ste videli tu završnicu?

- To su veliki klubovi i svaki ulazi u sezonu da osvoji nešto. A, samo jedan može to da uradi. Taj je zadovoljan, a svi ostali nisu. Ali, ako neko uzme duplu krunu, znači da je to zasluženo i treba da se čestita Partizanu. Istovremeno u Crvenoj zvezdi mora da se napravi analiza, da se vidi šta to nije funkcionisalo, šta treba da se uradi, a onda da se vuku potezi. Niko ne treba da bude sujetan i da misli da sve zna. Treba se spustiti na zemlju i videti kako dalje. Sve je to put do uspeha.

 
Turnir prijateljstva
 

Mitar Mrkela je novi sportski direktor, a na čelu struke je Vladan Milojević. Obojica su naglasili da će se osloniti na igrače iz sopstvenog pogona. Da li je po vama to put za bolje sutra Crvene zvezde?

- To radi mnogo klubova u Evropi zato što nemaju novac da kupe već gotove igrače. Trend koji sam video u Italiji, primetio sam i u Crvenoj zvezdi. A, to je da su igrali stranci koji nisu pravili razliku. Ako imaš stranca koji pravi razliku, treba da ga uzmeš. A, ako on to pak ne radi, a pri tome neko dete Crvene zvezde ne dobija šansu, to je onda velika greška. Uvek sam za mlade igrače, ali ne zato što su mladi, već ako imaju kvalitet. Svi su u nekom trenutku mladi, ali pitanje je procene koliko on može da napreduje. Ako ta procena postoji, uvek sam za to da se prvo stavi taj mladi igrač.

Još ne postoje uslovi za regionalnu ligu u fudbalu, ali za 10, 15 godina, kada se rat bude zaboravio i kada se promene generacije, zašto da ne. Ta liga bi pomogla klubovima u regionu

Siniša Mihajlović, trener Torina

Sigurno pratite reprezentaciju Srbije i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Kako ocenjujete dosadašnji učinak?

- Ako pobedi Vels, Srbija je već na pragu plasmana u Rusiju. Vels je dobra ekipa, ali se sećam da smo mu, ne tako davno, dali šest golova. Vels ne može da pobedi u tom meču, može samo Srbija da izgubi. Ali, ne želim da dižem pritisak. Verujem da će Srbija da se plasira na Svetsko prvenstvo. Navijač sam Srbije, želim da je vidim na Mundijalu. S obzirom na grupu i dosadašnji učinak, verujem da će se to i dogoditi. To bi bilo veoma značajno za fudbal, sport i zemlju u celini.

Sudeći prema broju prodatih ulaznica za meč sa Velsom, Srbija će imati podršku punog stadiona. Koliko je ta podrška važna?

- Publika je uvek veoma važan faktor, u pozitivnom ili negativnom smislu. Svi mi koji smo u fudbalu i sportu uopšte, znamo koliko navijači mogu da donesu ili odnesu, u zavisnosti da li aplaudiraju ili zvižde. Imao sam priliku da to osetim na svojoj koži, kao igrač i kao selektor reprezentacije, u prilici kada smo igrali u gostima gde je stadion bio pun ili kod kuće, na "Marakani", gde nam dođe 15 hiljada ljudi, a od toga 10 hiljada zviždi zbog nekih drugih stvari. Za pravu podršku važno je napraviti i dobru atmosferu. A, selektor je sada već uradio veliki posao. Srbija ima rezultat i ako stadion bude pun, šanse za pobedu znatno rastu. Kada se Marakana napuni, to je uvek igrač više.

 
Turnir prijateljstva
 

Kako procenjujete značaj Turnira prijateljstva koji već četvrtu godinu za redom okuplja najbolje ekipe i igrača iz celog regiona?

- Prvi put sam ovde, ali vidim da su ovde skoro svi najbolji klubovi iz bivše Jugoslavije. To je mnogo dobro za sve, pogotovo za ovu decu. Imao sam tu sreću da sam igrao prvenstvo stare Jugoslavije. To je bila kvalitetna liga koja je podrazumevala i putovanja u Mostar, Zagreb, Sarajevo, Split i mnoge druge gradove. Zato je za ovu decu mnogo važno da na ovom turniru vide gde se nalaze, da znaju da li su ispred ili iza ostalih, kao i šta treba da rade. Ali i da se istovremeno druže. Bilo bi lepo da se ovaj primer prenese i na seniore. Ali ne znam kada bi to realno moglo da se dogodi.

Da li mislite da za to postoje uslovi?

- Ne još. Ali, što da ne, za jedno desetak, 15 godina, kada se rat bude zaboravio i kada se promene generacije. Neće to nikada biti kao što je nekada bilo, ali možda i ne treba da bude. Do tada, ovaj turnir je veoma pozitivna stvar. Pa ko zna, možda i krene ta neka liga koja bi pomogla svim klubovima u regionu.